Futuristika & fikcija: “Grad mačaka” epizoda 2.

Tena je živela sa mamom i bolesnom sestrom u divnoj i zelenoj ravnici. Behu to godine previranja i bede. Trošna seoska kućica se nalazila na sred njive, a oko njih, gusta i nepregledna šuma…

Kada dođu jesenji dani i počnu vetrovi da klate stabla – zvuk je bio jeziv, uz škriputanje starih oluka i već dotrajalog krova. Tena je tokom proleća i leta obožavala da se igra oko bunara koji je posle oslobođenja presušio i maštala, da je baš tu neki novi svet: topliji, bezbrižan i da u tom novom svetu postoji lek za njenu sestru.

Zima je brzo stigla, a za njom i nevolje. Majka je bila stara i nemočna, sestra u krevetu, pa je Tena bila zaduzena za kuvanje, cepanje drva… Nije gubila svoju maštovitost i od snega pravila ogromne mace, kuce i ostale domaće životinje.

Razgovarala je o svojim problemima sa imaginarnim prijateljima. Molila im se, tražila rešenje da ne prodaju staru kuću: da mama ne ode u dom, a sestra u bolnicu. Umorna od svega, tek oko ponoći je Tena odlazila u svet snova i odmora, a morala je za par sati da ustane i započne sumorni dan, sa istim obavezama.

Oko pola tri, kada je vladala tišina mraka bez vetra i snega, čulo se neko trčanje na tavanu lomljava i nepoznat zvuk. Tena se popela i na kraju tavana, ugledala prozor i svetlo. Činilo se da je svanulo? Ali, gore nema prozora, otkuda se pojavio?

Došla je do same svetlosti a pored nje je stajao mačor: crno beli sa velikim brkovima i antenicom na glavi. Zelene i upadljivo krupne oči gledale su u Tenu, koja se zaledila od straha. Mačak joj je rekao da se ne boji, i da će je odvesti u posetu, preko prozora, koji je “portal” za grad mačaka.

Mačke su tamo vladari, čuvari prvog prestola, a iza kapije se nalazi drugi svet – svet robota i ljudi. Barem ono što je ostalo od čovečanstva, jer su preterali sa tehnologijom. To je zapravo budućnost. Tena je sa mačorom zakoračila u toplinu zelenila, gde se može i hodati, ali lebdeti. Sve što ne možeš na zemlji.

Grad mačaka je neopisiv: krošnje su prepune kućica, malih prodavnica slatkiša, tehnike – koja je Teni nepoznata, a pomoću antena na glavi, mace mogu da komuniciraju rsznim jezicima, i da se telepatski razumeju. Iza svih tih krošnji i čudnovatog sveta postoji i kupola, koja štiti od zlonamernika ovu oazu.

Gore, umesto neba je voda: plava i teče u slapovima, zaobilazeći krošnje, a malo i vodoravno. Crno beli mačak je u flašici sipao malo ove vode i rekao Teni, da ako sačuva tajnu, i primeni znanje u njenom svetu, da će joj sestra ozdraviti. “-Tvoja misija je učenje i primenjivanje znanja… otkrićeš vakcinu u datom trenutku, koja će pomoći ljudima.”

Tena je sutradan vodu dala sestri, a narednih desetak dana nije viđala mačka sa ogromnim očima. Stalno je odlazila gore, da proveri da nije tamo, i da je čeka uz svetlost misterioznog prozora. Tek petnaestog dana, Tenina sestra je stala na noge. To je bilo pravo čudo. Mama joj se odjednom oporavila, kao da se podmladila…

Mačak se pojavio te večeri, i opet Tenu odveo u svoj grad. I tako, u narednih godinu dana. Pokazivao joj je matematička rešenja, lekovite trave, bobice kojih nema na zemlji i kako se od lišća spravljaju melemi. Količinski je trpao u veliki šator uzorke, a kada je sve do vrha i sa strane napunjeno, jednim mjaukom se smanjilo.

Kao kutijica za nakit, da Tena ove “uzorke” može poneti u njen svet. Na velikom hologramu Tena je prikazana budućnost čovečanstva, koja nije bila optimistična. Ljudima je putem vazduha pušten novi gen, koji je većini pomutio razum, dok su samo oni sa jakim imunitetom opstali i sakrili su u guste šume.

Vakcina će biti spas, da se to ne dogodi, ali ona, koju će Tena napraviti…. 2056. godina, stotinu godina posle Teninog rođenja u već razorenoj planeti, ispod spomenika crno bele mačke, neznanog autora, dvojica naučnika pronalaze meleme u neobičnim bočicama sa upustvima. Lek je pronađen…

Originalne priče i kolumne: copyright Vivstars.com Foto: Pexels Ilustracija