Krimi Romani: “Momak sa kajlom, konobarica i koferče”

Autor satire, fikcije i eseja Vivstars.com

Plavuša je godinama radila u državnom preduzeću ali je prošle godine dobila otkaz, kao višak radne snage.

U porodici je imala velike probleme i sve je palo na njena leđa, jer se rodbina razbežala a novca je bilo sve manje. Plavuša je dobila veliku anksioznost i stoički se borila sa svim nedaćama. Honorarno je radila u kafiću vikendom u centru grada.

Tu se i oporavljala, pošto joj je prijalo okruženje sa više ljudi i tako je za trenutak zaboravljala sivilo života – životarenje. Razni gosti su dolazili: od turista, dece bogataša ali i kriminalaca, koji su tu sklapali poslove.

Ljubazna plavuša, crnih očiju i osmeha kao iz časopisa sa svima je bila ljubazna ali i na odstojanju… Još davno, dok je tek počela da radi, primetila je visokog dečka u kožnoj crnoj jakni sa kajlom od belog zlata oko vrata – kako ispija kafu i nemo gleda kroz izlog…i, tako svakog vikenda kada je ona radila, posedi, ljubazno ostavi bakšiš i ode.

MIRISAO JE NA ČIST VEŠ, I IMAO JE LICE NEKOG SERIJSKOG GLUMCA. RUKE NEGOVANE, NEŽNE, DUGAČKI PRSTI I NA VRATU – TETOVAŽA LEPTIRA…

“Šta znači taj leptir, pitala ga je jednom stidljivo Plavuša?” – To znači da moram opet da se rodim, pa sve Jovo, nanovo, al’ sa ispravkama. Ništa nije ukapirala vredna konobarica, ali je u tom momentu ispustila iz ruku čaše i šoljice.

Na TV-u je ugledala bivšeg poslodavca, zadriglog i neurednog kako u društvu političara “zapošljava” nove radne snage i time se hvali u Vestima.

Prepoznala je svoje koferče u rukama bivšeg poslodavca, koje je ona u firmi dizajnirala a nisu joj ni novac isplatili. U tom nekom trenutku, dok je Plavuša napravila lom, visoki dečko sa kajlom je nervozno izašao iz lokala.

– Pa zar i ovaj da ode i ne plati. Tako je sa svima koje ja hvalim, i mislim da su okej…
NAKON NEKOLIKO DANA…

Plavuša je tog petka došla u kafić nervozna. Prethodnih dana je čistila i sređivala kuću, pomagala nepokretnom ocu, i na već iscrpljenom i bledom licu, stavila je nevoljno crveni karmin, podigla svoju bujnu kosu i obećala sebi, da mora da odradi ovaj vikend kako zna i ume.

Novac joj je i više nego potreban, a uskoro će i Sajam Knjiga – jedino mesto gde se osećala potpuno slobodno i ta magija kupovine mirisnih korica je vraćala u srećnije dane – bezbrižnosti detinjstva.

Dok se u jednom momentu okrenula, za šankom je sedeo momak sa kajlom.Ljutito ga je pogledala, a on joj se osmehnuo. – Žurio sam, izvini. Ovo je poklon za tebe. Knjiga “Ako Dočekam Sutra” Sidni Šeldona.

Okrenuo se i opet otišao, i ostavio zbunjenu plavušu da koluta okicama, koji nije mogla da izusti ni Hvala! Smenjivali su se mnogi i znani i neznani tog dana. Baš je bila velika gužva, a neki lokalni mangupi su uspeli da joj pokvare ulazna vrata.

Dolazio je i majstor, pa gazda tog prostora, i već je bilo veče. Dobro da se ispraznilo, da može da sredi prostor i ranije ode kući… Tamo, na mestu oko šanka, gde je sedeo momak sa kajlom – nalazilo se malo koferče.

Zbijeno između mesingane grede i neke skulpture, koja je stajala uz šank…Koferče je isto ono…ma čekaj…Ovo je koferče iz moje bivše firme, i ono koferče koje je zadrigli bivši poslodavac juče držao u rukama na televiziji? Šta će ono ovde?

Otvorila je lako, jer je znala šifru i ugledala gomilu ljubičastih novčanica. Zatvorila je, preznojila se i okrenula se da vidi, da li je neko gleda. “Uh, čekaj, ali kamera…ona je davno isključena…”

Oka sklopila nije jer je njenom ocu bilo jako loše, a i svanulo je. Doćiće njena rođena sestra da nastavi sa pomaganjem, a ona, plavušica – već je krenula na posao. Ispred lokala čekao ju je momak sa kajlom.

“Izvini, ja sam juče požurio i zaboravio… “Koferče sa lovom!?” – reče plavuša koja mu je ponela ovu “kasicu prasicu.” Popili su kafu, uključila je kamere, i uopšte nisu o ovoj temi sa koferom i novcem pričali.

Pričali su o knjigama…i žestoki lik sa kajlom je voleo da čita, i to, naslove koje je i plavuša obožavala. Opet je nestao dok je ona služila druge goste i nervirala se oko klime koja se na sred radnog vremena pokvarila. I Policija je došla kasnije.

Da li ste videli nekoga sa “koferčetom” koje je izgubio naš uvaženi političar i vlasnik preduzeća? “Ne, nisam videla nikoga. Od umora vidim samo čaše, flaše i metlu…” -rekla je plavuša organima reda. Na TV-u su se smenjivali snimci “uplakanog” bivšeg poslodavca koji je narikao zbog otetith para…

NAKON PAR MESECI…

Lik sa kajlom je prestao da dolazi. Plavuša je morala da da otkaz zbog operacije na koju je trebao otići njen otac, a političar i zadrigli bivši poslodavac su uhapšeni zbog malverzacija u firmi…

Pročitala je po peti put knjigu koju je dobila i mislila je gde je sada onaj momak nežnog pogleda… Jednog hladnog i snežnog decembra zazvonio joj je telefon: Ćao, ja sam.

Dečko sa kajlom, a broj mi je dao tvoj kolega. Ja sam preko… Ne mogu dugo da pričam. Neke knjige će ti doneti moj drug, pa je to ujedno i novogodišnji poklon.

Prekinuo je vezu, a za nekih sat vremena ispred vrata je ostavljen paket. Plavuša je otvorila a unutra koferče sa novcem…

Mogla je da plati operaciju svog oca. Kupila je veći stan a u planu je i otvaranje Knjižare…

“Anđeli imaju ljudski oblik. Neki su jako zli, a neki su nestalni…Pojavljuju se kada je vreme za nevreme, i pomažu kao u prastara vremena u doba Robin Huda…kome treba.

Kraj

Svi likovi i događaji su autorska fikcija i nemaju veze sa stvarnim likovima i događajima. Copyright: Vivstars Foto Ilustracija: Pixabay