Dorćolka “Sendvič sa šamarom…” Stop Nasilju!
Drago mi je, da su vam se dopale moje misli iz prošle kolumne, bila sam baš iskrena. Ali, ostavimo cveće, povrće i rasade za naredno štivo.
Nešto me je mnogo potreslo, a to je ona objava da su dvojica prelepih gejeva nakon što su otišli da klopaju u centru grada dobili batine.
Otvarao neki lik “baštu sa salamarnim sendvičima, sazvao muzikante, šatro urbana atmosfera – došli gosti, došla dvojica gejeva, klopali i poljubili se… Prišao baja (gazda) prvo im je, naravno, naplatio račun pa lupio šamare!?
Zato što su ugrozili štaaa bre? Njegovu homofobičnu atmosferu? Ostavili mu pare da im lupi šljage? Onda sam ostala još više iznenađena strejt muškarcima i strejt ženama – koji su ispod “reklame” na slikovnici tog sendvičarskog restorana, ostavljali komentare tipa:
Može li jedan sendvič sa šamarom? Može li rezervacija za šamare!? Naravno, da su isključili komentarisanje…
Negde u leto 2013. godine mnogo sam skitala na relaciji Beograd – Novi Sad; Završim smenu u Cvećari, odem do gajbe, sređujem se satima, i onda sa Saletom gastarbajterom, Mirom Šiz i gej drugom Ljubišom pravac do Petrovaradina…
Malo klopamo, šetamo, pa do centra Novog Sada do neke kafanice. A tamo, sve fudbaleri uz dignute ručice i muzika uživo. Pila sam sve redom, i veselila sam se kao da mi je poslednje…
Bare me neki fucoši, ja im podelim broj od mog gej druga, pa neka se on sa njima kucka – sve misleći da je pitoma ravnica, stvarno pitoma. Onda smo pred fajront oko tri, išli da pijemo limunadu, tu negde, blizu Srpskog Narodnog Pozorišta a Sale gastarbajter parkira ludu i brzu mašinu da možemo da se “selfiramo” – tada je to krenulo…
Sećam se, da smo se gej drugar i ja pućili, nameštali – a onda je neki “baja bez jaja” iz susedne bašte lokala dreknuo Alooo tran.o i pe….ru!? Ja sam mu obrusila – Alo, seljooo odje.i…
Lik sa tetovažama i mišićima, i majicom ratnog zločinca ustaje i kreće pištoljem na nas. Ljudi, ja sam se upiškila, sledila sam se.
Ali sam bila mirna. Rekao nam je da je zabranjeno da u njegovom gradu, njegovoj zemlji (sa naglaskom koji nije iz Srbije, sorry ali tako je), ne smemo da budemo gejevi i transice – a ja ŽENA stoprocentna sa tada jakim peticama, botoksovana i usnama kao Severina…
Držao je pištolj uperen malo u nas, malo u ostalu masu ljudi iz susedne bašte, malo u Saletova kola…
Napušen, namrljan ili ko zna šta je, ili samo homofobičan – mrmljao je pet minuta. Rekla sam mu staloženo da sam drugarica jednog opasnog tipa iz Beograda, i da je taj moj gej drug (a nije, slagala sam) njegov rođak.
Zagrlio me je, cmakao, ja stajala ukočena… Onda sam razvezala neku nepovezanu priču o žestokim momcima da samo odemo… I otišli smo. Nikada, za sve godine koliko ih imam, nikada niko od ugostitelja, od gostiju bilo kog lokala – nije napao, niti dirao gej ljude.
Štaviše, uvek su ih zvali sa drugaricama da gratis piju, sede i uživaju – po splavovima, klubovima i kafićima. Šta se dalje dešava…
Kod tog opasnog baje iz BeGea sam se raspitivala za tog tetoviranog sa naglaskom, a on – niti bilo ko drugi, nije imao pojma o toj sirovini… Godine su prolazile, a ja sam često odlazila kod drugarice u jedan Nemački grad. I gde ću, nego tu, gde su svi Jugosloveni u naš diskać da se dziguliram, i koga vidim u masi – ovog bivola iz Novog Sada.
Ladno sam ga usnimila čim sam ušla. Radi kao obezbeđenje. Stoji i flertuje sa “feminiziranim” likovima. Kez od uva do uva.
Ne budem dokona, pa preko ove moje doznam ko je i vlasnik kluba, pa sa njim krenem od svih tema i saznam da je dotični “nasilnik” oženjen da ima sitnu decu, da pored toga ima i dečka sa kojim je u vezi i da radi kao žigolo za oba pola…
A onda dođe ovde i mogao je bre da me ukoka na pravdi Boga. Daleko bilo. Prošle godine, pre ove dubioze oko “pandemije” čujem da je u prdekani u Nemačkoj, i da će ostati još mnooogo godina. Pretukao je ženu.
Koliko takvih ima još? Daj da ih javno obeležimo nekom farbom duginih boja, da se transformišu u bolje ljude…
Stop Nasilju nad nejakima!
Pišem Vam o seoskom životu u Šumadiji naredne nedelje. Ljubi Vas Dorćolka i budite mi dobri kao što jeste…
copright: Vivstars.com Zabranjeno preuzimanje bilo koje kolumne sa ovog portala. Svi likovi i događaji su fikcija i satira kroz slobodno izražavanje.
I posle se neko pita zasto svako normalan zeli da ode odavde?!Zato sto taj sto je osamario te momke je isti mentalni sklop ovih sto sutiraju zene i kucice, a svi zajedno zivimo u svetu ovih koji snimaju i nista ne prduzimaju..
Nego lepo da mi trazimo vize za buducnost neka ostanu ovde sendvicari knjizevnici i sva elita!😘😘
Svasta, kakvih budala ima na ovom svetu, sacuvaj me boze.
Dorcol imas neverovatan pripovedacki dar, kao da sam bila tamo sa tobom i dozivela sve to.
Ma bravooo legendooo!!
Big like za blog, nasilje je postalo nepodnosljivo u svim sferama drustva pocev of porodicnog pa sve do javnog maltretiranja i diskriminacije na raznoraznim osnovama zalosno u kakvom svetu zivimo svi nasilnici treba da zavrse u “prdekani” ili da ih neko dobro istambura…ma i jedno i drugo, pravda je spora kao kornjaca ali kida kao lav poucna prica …tog istetoviranog gmaza je stigla kazna na kraju. Pozz dorcolki i podblogerima 😘🙄
Kada čujete da su ljudi preglasni povodom nekih stavova ničim izazvani, a pri tom i ne reaguju pametno, znajte da samo ne žele da neko posumnja na ono što najviše kriju.
Sve je lepo napisano, ali nije tema bloga, ja sam jako potrešena medjuljudskim odnosima uopšteno. Moja majka je udovica, ja dete bez stuba kuće, i komšije nas redovno uznemiravaju. Smeta im lavež pasa, imamo četiri to je neka moja uteha, volim životinje. Smeta im ako malo trava poraste pored njihove ograde. Prijavljuju nas, vredjaju kada prodjemo i majka stalno me tesi da cutim. Ljudi su postali sebicni i zli.
Ja se nikad nisam povlacila pred budalama, nije mi to u karakteru. Uvek sam se vodila parolom – ne moraju da me vole, ali ima da me postuju.