Pop Culture Kolumna: Novi početak

Kažu da u nečemu lošem iznikne nešto dobro. Tako je i sa školarcima, koji su danas morali da nose maske i rukavice, i ovo će im biti urezano do kraja života. Neka ovo bude uspomena na vreme, koje će doneti nešto dobro.

Mene su roditelji ispratili kao đače prvače, a za ruke sam držao drugaricu Maju i druga Milana. Učiteljica je bila stroga i egoistična Veštičara, koja je volela onu decu od čijih roditelja ima korist.

Moj pokojni tata nije voleo nikome da se dodvorava, pa sam danas i ja takav. Sećam se, kada je rekla Veštičara mom tati, da se dečaci ne drže za ruke!? A on joj obrusio da je zaostala seljanka…

Drugarica mi je danas javila da joj je sin u školi imao problem jer se hvalio da je gledao Lejdi Gagu na dodeli Mtv nagrada i kako je oduševljen njenim izgledom. Ne, nisu ga vređali da je gejić, nego da je seljak!? Drugarica drhti i brine se, a ja se smejem… Neka ti je dete živo i zdravo, i neka je za ljubitelje “Zadruge, Parova i Dziber folka” seljak.

Jednog dana, otići će preko, pa mu se neće smejati niko što nije slušao “Ženu od Surlana” nego svetsku umetnicu. Jednog dana, tvoje dete neće biti homofob, neće mu smetati ni Hrvati, ni Muslimani niti će imati problem da kaže, da je ponosni Srbin, koji nije bio poput većine sa lošim muzičkim ukusom.

Pokvaren mi je stari video rekorder, a tako bih gledao stare Mtv dodele nagrada, koje su snimali moji roditelji sa Trećeg kanala. Pamtim i jednu dodelu iz 1995.godine, kada se Kortni Lov (grupa Hole) i udovica Kurt Kobejna posvađala s razumom i napravila trenje između nje i kraljice pop-a Madone.

Sećam se i one dodele kada me je Britni Spirs nervirala svojim ušećerenim debi nastupom, ali je sada volim. Jedina je svetska mega zvezda koja ne gura nos i ne bode oči fanovima “globalnim” objavama. Mtv danas nije uzor mladima jer emituje na glavnom kanalu jeftine rijaliti serijale, pa plaćam kablovsku samo zbog Vh 1 i Vh classic…

Da ne zvučim poput diktatora koji tretira samo svoj muzički pravac, jer je demokratija slušati i podržavati one koji rastu uz turbo folk, osvrnuću se i na susednu Crnu Goru. Oni su se kulturno rešili svog diktatora. U lošoj godini, i jedna lepa vest ili dobar početak. Od njih da uzmemo recept:

• Opozicija mora biti školovana, nikako gramziva, i da oteramo i ove prežvakane koji su carovali, pa bi opet. Novi ljudi, mladi i neko iskusan je potreban, možda neki pisac, ili spisateljica. I što je najvažnije, Srbiji fali jedan Dritan. Imamo li ga u ovom brodu diktata ili je strpljenje najbitnija stavka za prosperitet i NOVI POČETAK? 😉

Piše: Aleksandar Arsenijević