Mir božiji, Hristos se rodi, SREĆAN BOŽIĆ
Dragi čitaoci Srećan Vam Božić. Da smo živi i zdravi još hiljadu godina. Veliki je dan u Srbiji, i u svim pravoslavnim zemljama koje po julijanskom kalendaru slave Božić.
Stari običaj je bio da se na dan pre Božića unesu tri velika panja koja simbolizuju Svetu trojicu i postave pored ognjišta. Iz njihove vatre palile su se sveće, a često bi se u vatru u kojoj su ti panjevi goreli dodao deo gozbe i pića.
Njihova vatra trebalo je da donese mir i dobro ukućanima. Badnjakom se nazivao i samo jedan veliki panj ili pak velika zelena grana koja se obično prislanjala uza zid, bilo sa spoljne, bilo sa unutrašnje strane doma. Kad bi otac porodice unosio badnjak, čestitao bi ukućanima koji bi mu potom uzvraćali.
U kuću je obično otac porodice unosio slamu koja bi se rasprostrla po podu, simbolizujući Isusovo rođenje u štali na slami.
Slama bi se postavila pod stolom uz pevanje božićnih pesama. Često su žene izvlačile slamke: koja bi uhvatila dužu, imala bi veću i bolju preslicu.
Od ostatka slame pravili su se venci i snopovi koji su simbolizovali plodnost i dobar rod ili bi se slama postavila na sto prekrivena, najčešće belim, stolnjakom. Na slami se sedelo i pričalo sve do odlaska na ponoćku, a često se po noći na njoj i spavalo, simbolizujući samog Isusa.
Na Božić hrišćani idu na bogosluženja. Pravoslavni idu na jutrenje i Liturgiju, pričešćuju se, a zatim dolaze kući, gde je spremljena bogata trpeza. Tog dana praznuju u svom domu sa polaznikom (izabranim gostom – uobičajeno je da je to muško kršteno dete). Katolici su često odlazili na tri liturgije, za početak na ponoćku na sam Badnjak na kojoj bi se dočekao Božić, zatim na ranojutarnju liturgiju zornicu, malu liturgiju gde se obično pričešćivalo, a na poldanicu ili velu misu odlazilo se po danu. Na liturgije su devojke često odlazile u različitim svečanim haljinama.
Naredni dani po Božiću su praznici i oni su takođe imali svoje običaje. Pravoslavni vernici drugi dan proslavljaju Sabor Presvete Bogorodice, a treći dan Božića se obeležava kao praznik Svetog Stefana, prvomučenika koji je bio kamenovan zbog svoje vere. U narednim danima će verni proslaviti Obrezanje Hristovo, a zatim Bogojavljenje. Bogojavljenje je značajno zbog toga što se prilikom krštenja Gospoda Isusa Hrista Bog javio u tri lica (Otac – glasom, Sin – kršten, a Sv. Duh u vidu goluba). Tada se vrši Vel. osveštanje vode
