Jelena Bogavac: Danas je u Srbiji lako samo biti pevaljka ili političar

Rediteljka i spisateljica. Svojstvena, neobična i prava umetnica modernog vremena…

Režirala je veliki broj predstava, zaposlena je u čuvenom Bitef teatru: dramaturg i urednica repertoara. O Pop kulturi a i njenim knjigama – Jelena Bogavac je mnogo toga rekla za Vivstars magazin

Ove godine je dve i po decenije od prvog “Betmena nad Zvezdarom” da li postoji mogucnost da se ovo popularno štivo ekranizuje kada prođe ovo ludilo oko pandemije?

Ekranizacija Betmena je u planu od davnih dana. Prvi je pokazao interesovanje Slobodan Šijan, naš veliki filmski reditelj. Dve ili tri godine nije dobio ni dinara na konkursima za filmsku produkciju. Vrlo tužan slučaj. Bila sam prosto oduševljena kada mi se javio te rekao da je u knjižari Doma omladine igrom slučaja naleteo na moju knjižicu te da je ostavila priličan utisak na njega (možda je rekao i: ovo je genijalno!

A možda to sad samo izmišljam sećajući se svog uzbuđenja što sa tim genijem razgovaram o ekranizaciji Betmena). Prosto neverovatno, a opet uobičajen slučaj, da najbolji umetnici budu šikanirani na konkursima a novac se sliva sve jednim istima malo manjim umetnicima al bližim esnafskim kasama.

Ipak, Betmen nad Zvezdarom postao je deo pozorišnog omnibusa “Fejk po.no” koji se pet sezona sa vrlo velikim uspehom igrao u Bitef teatru. Igrali su Marinko Madzgalj, Danijela Vranješ, Jelena Ilić i Žarko Lazić. Režirala sam ga u štimungu unapređane stand ap komedije.

Počeli smo u Bitef art kafeu, pa nas prebacili na scenu zbog ogromnog interesovanja. Igrali smo u sportskim halama po Srbiji na kraju. Predstava je bukvalno mlela publiku od smeha. Tako je Betmen, doduše ne samostalno, nego u sklopu još četiri priče koje su napisali Minja Bogavac, Filip Vujošević, Maja Pelević i Milan Marković, doživeo svoju pozorišnu proslavu.

Za mene je to značilo prepisivanje poetskog jezika Betmena u pozorišni. Nezaboravno, preuzbudljivo pozorišno iskustvo. Ako neko ima hrabrosti i para da ga danas ekranizuje, nek vam pošalje ugovor na redakciju, neće biti odbijen:) U rediteljskom smislu sada me zanima Robin sa Krsta, novi nastavak.

Sa svojom trupom (Drama Mental Studio) trenutno snimam materijal za neku vrstu unapređene audio video knjige. Dakle, ne pravimo igrani materijal u klasičnom smislu, već nešto nalik video radovima koji će knjigu “pročitati” na ekranu. Robina u ovom audio/video materjalu igra Aleksa Bugarčić, mlad glumac amater, koji mi je mnogo pomogao i u iznalaženju sadržaja i jezika Robina sa Krsta.

Video pravi Igor Marković, koji već dvadesetak godina pravi video radove za sve moje predstave. To sam ja, takva kakva jesam. Sve radim gerilski, drugoscenaški, sa malim moćima produkcije ali, uvek sa istom ekipom: sestra, kum, najbolji drugovi.

Volim da krstim naš rad kao “plemeniti amaterizam” mada verujem da sve radim savršeno profesionalno. Samo volim taj prizvuk avangarde, eksperimenta.

Ja sam prava istraživačica u nebudžetskim uslovima. To mi je donelo neverovatno mnogo radosti, česte skrajnusti od mejnstrima i dokazalo me pred samom sobom kao veliku pobednicu: pare su važne, od para se živi, ali ko šiša pare u umetnosti!

Pravila sam uvek od siće a sijalo je kao sto miliona. Ahahah – skromna sam kad se samoanaliziram? Nikad skromna ali uvek težim putem i uvek protiv mejnstrima i uvek na kraju krajeva sa prepunim pozorišnim salama. Veoma sam ponosna na sve to. Šta mi je drugo preostalo.  🙂

Šta ne gledate (da li vas nešto nervira) na tv-u i da li postoji nešto vredno pažnje od domaćeg programa?

Ne gledam domaće, turske, ruske, španske i portugalske serije. Jer nikad ne počnem na vreme, pa uvek kad bih da se uključim već je prošlo 150 epizoda, osećam se slomljeno i odustajem: previše zapleta a radnja u agoniji ne pomeranja.

Neverovatan fenomen crkavanja u fotelji. Ne gledam rijaliti šoue jer su mi preglupi. Neka vrsta životinjskih farmi, na kojoj mesto domaćih životinja gledamo domaće životinje na spidu. Majko mila kolko psuju i koliko se deru a nemam pojma ko su i zašto skidaju gaće. Promašen po.nić za pobesnele domaćice. A vidite, reklame naprotiv – gledam. Volim reklame, jer mi ulivaju sigurnost. Neku tupavu sigurnost savršene laži sveta sa reklama.

Brzo ih naučim napamet, al uvek volim da ih vidim. Treba nam mislim više reklama – malo je ovo jer ne može ni polla mozga da mi ispere. Tek se malo zanesvestim u epp kad evo opet serija! promenim kanal.Gledam informativne programe. Ustvari gledam dnevnike N1, RTS i News Max Adria.

I volim te razgovorne socio političke emisije, mada sve manje, jer nekako mi su se svi izlizali…Ali što volim Historije i Diskaverije i Dokumentarce obožavam. Životinje i prirodu, ratove i religije.. i da: obožavam dokumentarce o kosmosu luda sam za kosmosom na malom ekranu.

Da li je danas teško biti umetnik u Srbiji?

Danas je u Srbiji lako samo biti pevaljka ili političar. Sve drugo je teško. Mada sigurno ni njima nije lako, nego gledam ih sa umetničkih nizina pa im možda zavidim. Od umetnost se ne živi, ali umetnost se živi. I teško i lako, i beg i opasnost, i frka sa egzistencijom i osećaj prostora slobode, i pobuna i autizam.

Imala sam sreću da dobijem stalno zaposlenje u Bitef teatru odmah nakon studija. Kao mlada rediteljka grizla sam kao pirana: rad rad rad, daj mi daj mi daj! Tokom Akademije izrežirala sam dvadesetak studentskih predstava. Na drugoj godini u jednom trenutku režirala sam tri istovremeno!

Profesor reditelj Muci Draškić jedared me cinično upitao; Znaš li zašto se kaže mnogo je mačku goveđa glava? Sad razumem zašto. Ta me ambicija popustila malko, pa sad radim sa svojim kolegama na kreaciji repertoara Bitef teatra i organizaciji Bitefa.

Veoma sam srećna u ovom Bitef braku od 2002. godine. Volim svoj posao i volim svoju firmu – jer volim ljude koji su to pozorište. Volim sebe u njemu.

Dakle, dramaturškinja sam jednog fenomenalnog pozorišta, jedne gradske institucije. Ja sam dva u jedan – i gradska službenica i samostalna avangardistkinja. Jer volim svoju andergraund trupu i sve akcije parateatarskog prosedea koje sprovodimo.  Nene tri u jedan. Jer ipak sam na prvom mestu majka. Mama panker i dama.

Šta očekujete od 2021 godine? 

Od  2021. od sebe očekujem da napišem novu knjigu a od sveta da se ponovo zavrti. Da nas prođe korona, da nam dođe simfonija ozona. Da planeta ozdravi. Da umesto neba i plafona svako jutro svane beskraj kosmosa. Da budemo puno bolji ljudi. Da svet postane mnogo bolje mesto za dnevni boravak.

Copyright: Vivstars, A.M.Arsenijević Foto: Privatna arhiva