Muž se šetao sa dečkom, ja sa devojkom…

FOTO: Pixabay

Šetala sam sa devojkom u Novom Sadu, Beogradu, Zagrebu i Ljubljani. Evo reakcije…

Ja sam Snežana imam trideset i pet godina, majka dvoje dece i srećno udata “strejt” žena koja gleda svoj posao i svoju porodicu, ali sam nedavno u jednoj evropskoj zemlji na odmoru “koja poštuje lgbtq prava” doživela – da lokalno stanovništvo sa oduševljenjem gleda na “različitosti.”

U lokalu u sred bela dana, dvojica očeva – prezgodni, prelepo obučeni, ručkali su sa svojim petogodišnjim sinčićem. Imali su bedzeve duginih boja, lepo mirisali, obučeni po poslednjoj modi i jedan drugome tepali sa “Ljubavi.” Bila sam prava Balkanuša koja gleda tuđe dvorište, umesto svoj tanjir.

Pošto redovno putujem u skoro svim bivšim republikama Juge, odlučila sam se za jedan mali eksperiment. Glumila sam, da mi je najbolja drugarica devojka, a moj suprug i njen muž da su u vezi… Ovako smo se “proveli.”

Beograd. Velika košnica u kojoj svi vole da dođu i da ostanu – jer pruža mogućnosti za karijeru, posao i provod. Centar grada, velika bašta poznatog restorana. Ni igla ne može da padne od gužve. Tu, pored nas, obeduju, piju piće, kuliraju i šetaju svi slojevi društva. Od starleta, intelektualaca, žestokih i običnih ljudi. Glasno smo naručili hranu “za moju devojku, rekoh, i za mog dečka, reče suprug…”

Svi su se okrenuli prema nama, reakcija kao da se snima Dosije X, a mi vanzemaljci. Muk. Konobar se smeška i boli ga uvo, ali nam ne donosi željeno i naručeno, već to čini njegova koleginica, koja nas promatra i kiselo se smeška. Ništa nam se nije dogodilo, posle par minuta i ovi što su nas gledali, prešli su na “čačkanje” mobilnih aparata.

Šetamo “Knezom” i držim se za ruke sa drugaricom. Ispred nas, prvi muž zagrlio drugog muža… Neki snimaju telefonom njih dvojicu, dok nas niko i ne registruje. Prilazi im jedan stariji gospodin i kaže: “Mora da ste iz Slovenije?” 

Nismo hteli da “eksperimentišemo” više u prestonici, jer je tog dana bio praznik. Sutra nas čeka Novi Sad, grad kulture i tolerancije.

U Novom Sadu smo se šetali zagrljeni do “izvikanog” lokala a da nas niko ni pogledao nije. Pa smo nastavili šetnju i posle sat vremena do Petrovaradina, a tamo – očijukanje i “muvanje”… “Barili” su nas strani turisti i hteli zajedničko slikanje. Što kaže moja “partnerka” – u daljini vidim neke navijače, i bolje je da prestanemo sa ekperimentisanjem i uživamo u letnjem danu blizu Dunava…

Zagreb smo “isprobali” posle sedam dana, i zagrljaje mog muža sa “drugim mužem” u prepunom restoranu, prisutni su pozdravili aplauzom. Gratis piće, gratis klopa, za “dečke” iz Beograda. Nas žene, niko ni da primeti da se držimo za rukice. “Gospodična” pored nas, kada je saznala da nam je sledeća destinacija Split, molila nas je da se tamo “ne grlimo” – i da budemo diskretni.

Pošto smo morali sutradan do Ljubljane, Split ostavljamo za neki drugi put, a u deželi smo bili nevidljivi. Pored nas su se dve devojke “ljubile” za Tik Tok… U drugom lokalu neki zgodni nabildovani likovi su odmeravali bicepse i bez problema grlili i mazili.

Na ulici pusto, sem par turista i bolje da ne izazivamo više ovaj “poluostrvski menatalitet” – i da gledamo svoja posla a i podržavamo na druge načine one, koji se samo vole i nikoga ne ugrožavaju. Daleko smo svi od belog sveta… Ko zna zašto (ni)je to dobro.

Snežana.