Ima li života nakon odlaska sa ovog sveta? Ovo su iskustva ljudi

Ima li života nakon odlaska sa ovog sveta – pitanje je koje mnogi postavljaju, a najdalje idu teoretičari zavera i slični.

Najbolji odgovor je verovatno, da je “motivacija” uživanje u sadašnjosti i da se ne opterećujemo šta će biti kada za to dođe vreme.

Ljudska znatiželja uvek traži odgovore, a malo smo i mi istraživali… Ovo su samo neki odgovori sa druge strana ogledala:

Marina (37) iz Smedereva za Vivstars kaže: Pre pet godina, deka je doživeo kliničku smrt i u to vreme smo ga često posećivali u bolnici, dok se jednog dana nije oporavio i poželeo da se vrati kući. Moji roditelji subili tužni, kao i ja, misleći, da je to dekina poslednja želja.

Da želi da umre u svojoj kući. I tako je vreme prolazilo, a deka je bio kao i ranije, pre nego što se razboleo. Ispričao mi je, kako je otišao na onaj svet. Video je poljanu, zelenilo, cveće i mnoge ljude koji su kraj njega prolazili.

Video je njegove pokojne roditelje, čak i neke dalje rođake. Prišao mu je pokojni rođak, i rekao da nije njegovo vreme i gurnuo ga je u svetlost. Deka ima 82 godine, živ je i dobro je. 🙂

Sneža (27) iz Subotice: Moja rođaka je imala tešku operaciju, i tek tri godine od nje mi je ispričala kroz šta je prolazila dok su je lekari operisali. Gledala je ceo tok operacije…imala je utisak da je njen duh izašao iz tela, ali nije mogla da progovori ni reč.

Kada su lekari krenuli panično da je vraćaju u život, odjednom se pojavila na nekoj livadi. Ona je išla napred, ka ljudima koji su polako išli na surotnu stranu.

Zaustavila se pored nekog drveta gde su neka žena, muškarac i osoba sa pokrivenim licem gledali neki spisak na papiru. Pitali su je da li je ona Jelena, (inače se zove Marija) – rekla je, da nije Jelena, a oni su se nasmejali i izvinili što su pogrešili.

Onda ih je pitala da li znaju gde je njen pokojni otac. – Tu je, iza onog brega živi sam u kući. “Da li mogu onda da vidim svog tatu!?” – žena joj je odgovorila kroz blag osmeh – Nije tvoj red… Probudila se i videla oko sebe lekare koji su se borili za njen život.

Nikola (44) Beograd: Nisam isti čovek, otkako sam doživeo nešto, o čemu ni dan danas ne mogu da pričam pred svojom porodicom. Samo ih svake godine, kada sam ostao živ tog datuma zagrlim i pomolim se, jer sam još uvek sa njima. Ne sećam se toliko samog udesa, ali se jasno kao dan sećam da sam se našao na nekom velikom putu sa mnogo ljudi, koji nisu progovarali ni reč.

Dvojica dečaka su mi pokazivala šta se tu sve nalazi. Voće koje nema ukus, voda koja nije pitka, i vozovi i automobili u pokretu bez vozača. Kada sam se u tom snu rasplakao da želim kod svoje porodice, taj mlađi dečko mi je rekao da nije red na mene i gurnuo me je u svetlost…

copyright: Vivstars.com Ilustracija Pixabay