Dragan Nikolić: “Završio sam životnu MANGUPSKU školu”

Dragan Nikolić; Mangup je znao da vlada situacijom, nije se štedeo ni bio mamina maza…

Bio je sinonim jednog vremena, kulture koja nedostaje, glume koje više nema i u manjini je u naletu instant netalentovanih glumaca, i Beograđanin, sa šarmom, manirima i boemskoj duši. Zar je moguće da ga nema pet godina?

I danas se citira njegova izjava da je “završio životnu – mangupsku školu.” -“Mangup je bila titula koju je trebalo zaslužiti. Mangup je znao da vlada situacijom, bio neko ko je okusio život, ko se nije štedeo ni bio mamina maza, nipošto uštogljenko i štreber.” Rođen je 20. avgusta 1943. u Beogradu, u porodici Dušana i majke Jelene.

Nikolićevi preci su se u prošlosti prezivali Živkovići, ali je njegov deda Radonja promenio porodično prezime po pradedi Nikoli. Njegovo kršteno ime je Dragoslav međutim tokom celog života bio je poznat kao Dragan zbog jednog nesporazuma.

Stariji brat mu se zvao Miroslav i on mu je bio uzor. Odrastao je na Crvenom krstu. Nakon završene osnovne škole upisao je Četrnaestu beogradsku gimnaziju koju nije završio jer se prebacio u Drugu ekonomsku školu. Posle dve godine provedene u srednjoj školi polagao je i položio prijemni ispit na Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju i tada kao sedamnestogodišnjak bio najmlađi student.

Diplomirao je na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Prvu značajniju glavnu ulogu ostvario je ulogom sezonskog radnika labilnog morala koji pogine, a da nije našao svoje mesto u društvu i u životu (osobine i mnogih njegovih kasnijih likova) u filmu “Kad budem mrtav i beo” (1967) Živojina Pavlovića, za koju je (s onom u filmu “Tri sata za ljubav”, (1968) F. Hadžića) nagrađen diplomom na festivalu u Puli 1968.

Glumačko sazrevanje, sa nizom uspelih kreacija likova iz svoje generacije, donosi mu 1985. Oktobarsku nagradu grada Beograda za „kreativnu sposobnost da uzbudljivo predoči lik velikog psihološkog raspona“ (uloga nasilnika Gare u filmu “Život je lep” Bore Draškovića).

Glumicu Milenu Dravić upoznao je 1969. godine na snimanju filma Horoskop. Venčali su se tajno, 1972. godine u pauzi tokom snimanja filma Kako su se volele dve budale. Brak su sklopili u Gradskoj upravi Vračar, a kuma sa venčanja bila im je glumica Seka Sablić, koju je Nikolić poznavao sa Akademije za pozorište, film, radio i televiziju.

Zajedno su glumili u velikom broju filmova, kao i u mnogim televizijskim serijama. Nikada nisu imali dece. Veliku popularnost kod mlađe publike doneo mu je lik Prleta iz filmova i televizijskih serija “Otpisani” (1974) i “Povratak otpisanih” (1976), režisera Aleksandra Đorđevića, a istakao se i u seriji šou programa “Obraz uz obraz”, zajedno sa suprugom Milenom Dravić.

Godine 2000. dodeljena mu je Nagrada „Pavle Vuisić“, koja se dodeljuje glumcu za životno delo. Preminuo je 11. marta 2016. godine nakon duge i teške bolesti na Vojnomedicinskoj akademiji u Beogradu.

Gagu ćemo pamtiti i po sledećim upečatljivim izjavama; – Gluma je prikupljanje pažnje na sebe. – Politika je kao gluma, stvar iskrenosti kroz koju dolaziš do istine. – Jednostavan sam u stvarnom životu. – Sebi nikada nisam dozvolio da mislim da sam najbolji ili na neki način veliki.

Mislim da je to svojstvo budala – verovati da si neko drugi. – Ne razvodite se preko novina, ne šaljite poruku partneru preko novina, pronađite svoju intimu. – Nikoga ne vučem za rukav, ali tražim poštovanje, isto ono koje imam sa onima sa kojima radim. – Sam po sebi sam epoha. – Živeo sam u istom kraju sa Ciganima i ne pravim socijalne razlike da li je neko siromašan ili bogat, crn ili beo.

Vivstars.com Kreativno novinarstvo