Dorćolka kolumna “Kasandra, Drugarice i Glasanje”

Drugari

Pre sat vremena sam pristigla i, mogu Vam reći da mi je nedostajao ovaj smog i beogradska gužva i totalni haos u saobraćaju. Nisam odlepila, ne brinite, samo sam se uželela ovih naših nesavršenosti, ali sam muža ostavila u “gastarbajteriji” jer, pametni i kreativni ljudi ne mogu se snaći u lepoj Srbiji. Vidiš ti to, odeš preko, i dobiješ posao odmah.

Moj Nišlija, moj južnjak je muku mučio ovde… Tražili su mu u kojoj je politikantskoj partiji, zatim je Pera rekao Miki, da ima radno mesto, ali da je čast za stalni posao – tričavih par hiljadarki eura, a na jednom radnom mestu, šef mu je bio lik koji je do juče dilovao…

Ja sam, kao što znate, iz mojih starijih štiva na ovom portalu, jurila ljubav i bežala od potencijalnih sponzora, a radila, od cvećare, kafića, biblioteke i posrećilo mi se na ovom nezavisnom portalu, i to honorarno. Kažem mom autoru, kada ćeš stvarati televiziju, doneti svet kreativnosti u ovom poltronskom sivilu, i dobila tačan odgovor… Upravo malim koracima menjamo svet oko nas na bolje. I, tako je.

Hej Nado Markov, lutko moja draga, mnogo me potresao tvoj komentar ispod Big mamine kolumne. Neka si ti srećna, živa i zdrava, prebrodićeš teško breme i nemoj se sekirati. Roditelje moramo da čuvamo, i nikada oni nisu stari, mi smo njihova deca, i kao što su oni strepeli za naše zdravlje i odrastanje, tako se moramo mi mučiti za njih. Ali, život koliko god da je lep, on je i surov, i svima nam taj neki sat otkucava, samo ne smemo da mislimo o tome, jer lepim mislima, odagnaćemo i loše misli.

Bigi je jednom davno napisala, kada je neki naš turista zalutao na Njujorškim ulicama, sjatili se ljudi, Amerikanosi da mu pomognu, i pitaju koga traži, i koju ulicu da pronađe… Eeeee, toga nema u “gastarbajteriji.” Ja zalutala pre par nedelja, oni odmah zvali muriju, da sam na tankom švapskom jedva uspela da objasnim gde živim i, da zovu mog muža da me vadi odatle.

Sa našim ljudima se ne družim, osim sa Ljerkom caricom iz Osijeka, i sa Japankom Milevom, čiji je otac iz Jagodine a majka iz Tokija. Ispričala mi je Ljerkica kako je najveća greška što se naši odmah udruže sa “našima,” umesto, da se druže sa strancima pa da nauče nešto o tuđoj kulturi… Po ovim našim klubovima i diskotekama ne izlazim, jer se ne zna ko koga jaše, isto kao i po splavovima u Beogradu.

Jedva čekam glasanje da vidim ko se kandidovao, i da glasam nekog novog čoveka koji je zapadnjački orijentisan, a dovoljno veliki patriota da ne pravi razlike u politici zapošljavanja, i da zadrži mlade i nas starije da možemo da se udajemo i ženimo i rađamo, a da nam je stvarno plata dostojna ljudskom biću… Ovde, na ovom trusnom Balkanu.

Čekam tog novog, koji neće zapošljavati netalentovane starle, lopine i gde će moje dete moći kada odraste, da slobodno ide sa šalom Crvene Zvezde na sve utakmice, a da ne strahuje da ga huligani ne napadnu.

Pitam se, kako je ovim poltronkama koje tripuju da su “modno obrazovane” i, kako će se snaći kada dođe do smene političkih struja? Da li će se vratiti šivenju i prekrajanju krpetina, ili pod stare dane Via Puf u Švici?

Pet meseci se nisam farbala, i opet imam svoju boju kose – svetlo smeđu nijansu sa par sedih i ne znam da li da zadržim ovaj prirodni look. Ono čudo što sam stavljala u usnama je isparilo, a pudere i veštačke trepavice, ne stavljam. One dve male bore na čelu su znak mudrosti i odrastanja, ma zrelosti, kaže moja majka i raduje se što neće imati više problema sa mnom.

-Izlazim sutra, i oblačim najkraću moguću suknjicu, čizmice sa štikom od 19 santima i mantil do poda, koji sam pazarila na onom sniženju, na kom su me preturile starlete…

Opet sam čitala naše portale i neću da prozivam pojedinke koje ovaj portal ne pominje, ali mi se smučilo kada je jedna juniorka jedne zvezde “prosula pamet” na slikovnici, i sa tuđom objavom, kako treba biti skroman i ne reklamirati gde putuješ, šta jedeš, tra la la… Ma ti si mi sva skromna, bolje ćuti i ne reklamiraj više plastičnu facu na slikovnici. I to je reklamiranje ako nisi znala.

Kao tinejdzerka volela sam da slušam Kasandru, hrvatsku pevačicu koja je imala hit “Bilo bi dobro za tebe, da manje gledaš u druge žene…” Tu istu pesmu je obradila ona smehotresna folkerka, ali je Kasandra imala još mnogo hitova, meni tada, i još uvek je “Kazna.”

U susednoj zemlji i novinari i starija publika non-stop se pitaju šta je sa njom, prava misterija nestanka sa scene ove rasne crnke, koja je i za to vreme bila ispred vremena. Navodno oslepela, pa jadna žena bolesna nakon neuspelog porođaja… Neko ko živi ispred svog vremena, brzo dostigne sam vrh vrhova, i postane mu sve obično i dosadno. Nema šta da ga motiviše, jer neće da postane klon u učmaloj sredini. Prijatelji odu i gledaju svoje probleme…

Tada se lujke kao ja u minut do dvanaest udaju a ostale dobre duše pate u tišini. Nadam se da je sa Kasandrom sve u najboljem redu, i da uživa negde u drugoj zemlji, van Balkanske rutine…

Čitamo se uskoro, Vaša Dorćolka!

copyright Vivstars.com Svi likovi i događaji su fikcija i umetničko izražavnje autorke teksta. Zabranjeno preuzimanje kolumne, i korišćenje u audio i video i pisanoj formi.