Dorćolka kolumna: “Jedna topla JESEN i kačket”

SATIRA, FIKCIJA & ESEJ

Ćao društvo, poenta današnje priče, kolumne je sloboda življenja. Lepota ovog trenutnog života, koliko god grešnica bila u svetu lažnih moralista.

Pre desetak godina sam toliko izlazila, kao i pre pet i pre tri godine, da sam se pitala – šta će mi se desiti kada sam tolika hedonistkinja.

Skitara, da se razumemo! Sa Draganom, koji je imao lude limuzine kao i sa Saletom gastarbajterom, ja i Sneža, Mira Šiz i Jaca vozikali smo se, kao da smo deca bogataša, a ne klinci iz radničkih porodica.

Sećam se jednog ludog izlaska na jednom izvikanom splavu. Menadzer (taj i taj), muvao me je godinama i ja kao sva fina i nedodirljiva to koristila, da mogu da uđem na svim “glavnim mestima.”

Beše neka ludačka žurka, neki RNB i sav mogući gradski krem od poznatih. Ja se utegla sportski, jedva sam disala od uskih pantalonica, pripijene majice i kačketa koji sada furaju bukvalno svi.

Taj neki kačket sa ogromnim slovima jednog brenda sam pazarila kod čuvenog šanera sa Brda, a starke su mi toliko dobro “čučale” da su me ostale ribe gledale kao da sam pala sa marsa.

I odmah ti krenem ja da pijem, lumpujem, udaram po ritmu, i što me je kod Mire Šiz nerviralo…kada nije u centru pažnje, ona ili pada u nesvest bez razloga, ili je zaboli kičma pa tera obezbeđenje kluba da je masiraju ispred, ili se zakači sa nekim ili nekom.

Zakačila se sa nekom likušom satničarkom koja je sedela sa dvojicom makroa. Navodno je gledala popreko, i navodno je gađala kockicama leda.

Skoče ona dvojica da se i oni prepiru, a Sale gastarbajter kratkog fitilja nasrne na njih i svi preko stolova na gomili.

Upadnem i ja, u opštoj makljaži, da smirujem situaciju i tu mi se negde izgubi onaj fensi kačket, a obezbeđenje nas izbacilo.

Ništa, sednemo u auto i punim gasom do “tehno i rejv kluba” koji su još bili prazni, a onda odemo do samog centra grada, i jedan vrhunski klub sa uživo muzikom i nekim šankom iz tri dela sa prelepim koktelima. Tu je sada neka banka, tako nešto…

Tu mi je prišao prelepi frajer i muvao me onako, starinski. Te imaš lep stajling, lepo mirišeš, imaš lepe oči a one ukrštene od burnog provoda.

Onda i njega spakujemo pa do kluba sa dva imena koji se napunio oko tri iza ponoći…

I tako sam ti ja ludovala, Mira se smirila i počela da radi jogu u sred kluba, a zgodni frajer se negde izgubio u masi…

Odem do toaleta da se našminkam da podignem mokru kosu u rep i imam šta da vidim …vidim svoj kačketić kako se ljubaka sa mojom simpatijom.

Ona satničarka mi je maznula kačket, došla u isti klub i još ovog nahvatala.

Nikada se nisam raspravljala ni sa kim – naročito ne zbog nabildovanih retarda, i opet uleti Mira Šiz i krenu njih dve da se lomataju.

Odvalile su neke daske, palo je ogromno ogledalo…onaj lik pobegao, i zaglavio ulazna vrata. Jedva su nas izvukli iz “klozeta” da prostite, a ove dve kao iz nekog Horor filma raščupane.

Već je svanulo, a i ovu satničarku smo povezli da sa nama klopa bureke, jogurte i đevreke u pekari. Mira je sa ovom postala BFF i zaposlila je u njenom salonu.

Kačket smo sve tri videle posle desetak dana na istom mestu, ali ne u klonjici, nego je šankerka imala na glavi. Smejala sam se kiselo i neka ga, možda mu je suđeno da bude nečiji, a ne moj…

Behu to fina vremena, kada nisu trebale propusnice i ograničenja.

Kapiram da je to bila predglava za ova vremena kada se samo sećam detalja kojih se inače ne bih setila da ne sedim kod kuće.

Čitamo se opet. Vaša Dorćolka sa Vivstarsa.

Svi likovi i događaji su umetničko izražavanje i fikcija. Originalno Vivstars štivo: copyright