Čitaoci pišu: “Hvalisavci i Mala Matura…”
Ćao svima. Danas sam išla do grada da kupujem neke sitnice, i naravno, kao i većina čekala kilometarski red ispred Apoteke. Tu sam ugledala i drugaricu iz Osnovne škole, pa smo se raspričale kao dve dzaftare – dok taj naš žagor nije prekinuo poznati muški glas.
Lika nisam ni prepoznala dok nije počeo da se hvali. Jovica iz prve klupe i njegova žena Maja koju nismo nešto podnosili do kraja srednje škole…
Jovica izgleda vrhunski – pravi gastarbajter sa belom košuljom, frizurom kao da mu je frizer MC Stojadin a Maja kao da je rasla u Beogradu na Vodi; silikoni, baloni, nadogradnje, trepavice od ptičjeg gnezda…
Koliko su se namirisali morala sam masku preko lica da stavim, ali sam se i obradovala. Ova drugarica i ja nismo ih ni pitale kako je tamo preko, kako su i sl. – već su sve sami bez pitanja objasnili: I da voze skupa kola, i da su kupili restoran, i da je tamo mLogo lepo, i da je ovde “odvratno” i da su im životi procvetali…
A koliko ste već ovde? “-Pet meseci!” A koji ćete K onda, ovde, ako ne valja ništa? – rekla sam, i nasmejala sve prisutne i ogromnog reda… Nisu nas od tolikog bogatstva pozvali na jednu običnu šoljicu kafe – a tu je blizu kafić.
Samo su seli u preskupa “kolica” i otišli bez zbogom! Snežana M. Verna Čitateljka Vivstars-a.
Nešto sam setna ovih dana. Tako je to kada se proslavi trideset i neki rođendan, i razmišljaš o mlađim godinama. Malu maturu sam slavila 1995. godine. Haljinče do pola kolena mi je majka sašila, kosu sama uvila u babine papilotne, a našminkala sam se poklon karminom iz jednog časopisa.
Slično smo izgledale sve devojčice a nismo ni imali uživo muziku u restoranu. Preko kasetofona se smenjivao mix: Prvo Oči Boje Duge, Samo u Snu, Idemo na Mars, Da ti nisam bila Dovoljna…
E, onda je krenuo i narodnjački mix od Miroslava Ilića do Ceca i Brene… Klopali smo jednu pljesku sa malo crnog luka i popili po jednu čašu gustog sokića. Već oko 21h moji su me sačekali ispred restorana i stigla sam da odgledam reprizu Melrose Place u 23h.
Slike sam željno čekala mesec dana sa mature i behu to mnogo lepi dani. 🙂 Pozdravljam generaciju, znam da vas ima mnogo ovde. Darija, Kraljevo.
Javite nam se na Instagramu #vivstarscom Najzanimljivije kratke priče objavljujemo periodično. copyright: Vivstars.com
Haha, mala matura ’89 nije ni postojala🤣. Sedimo u dvoristu skole taj poslednji dan u patikama i farmerkama. Vidim vec ’95 neki sokici i pljeske, a 2000 i neke klinke u stitklama u skupim hotelima jer su zavrsile osnovnu skolu🤣. Nisam baksuz, samo mi se cini da cemo za 10-tak godina slaviti i mikro maturu: kraj 4.razreda u kafanama…
ahahaha Zveki nasmejala si me od srca. ahahah
Moja drugarica ima streptomicin za takve, neka skolska joj se tako nakacila, ja ovo, ja ono, ja, ja, a ti gde si, pa sta si pa trt mrt, prd, blabla. A ova joj rekla, cekajte, vi beoste ona kevina skolska sto smo bili kod vas kad ste zenili unuka. 😆😅🤣 E nece sledeci put vise da drnda o uspehu u zivotu.
Meni je to hit kad se sretne neko staro drustvo , koje nije ni bilo drustvo jer smo jedva rec progovarali tada, pa te pozdrave kao najrodjenijeg, i pocnu da objasnjavaju kako su uspeli u zivotu. A pred kraj tog monologa i verbalne dijareje, kad te pitaju a ti, onda ti otvoris usta da kazes stagod, oni odjednom, e zurim,aj vidimo se, javi se da se ispricamo, bas mi drago sto te vidim. More teraj se bre.
To nisu gastarbajteri vec skorojevici, malogradjani