BM kolumna “Kuhinja, bilijarski sto i Linea”

Satira Fikcija Esej

Dragi moji, kada dođu do mene najbolje informacije, sve prethodno najavljeno ne važi. Još kada mi vi pišete na Slikovnici da je petak samo i jedino dan za Big Mamu i da ne talasam da pomeram termin – onda je to znak, da prekidam sa majstorisanjem po kući.

Zgodni majstor je ceo dan čukao po podu, a ja kao i svaka flertuša obletala oko ovog macana i kuvala mu kafe, mešala limunade i spremila klopu, onako domaćinski po Srpski…da čovek ne ode kući ženi gladan.

Šteta, oženjen je, ali nije uštrojen, pa je flertovanje baš kul. Sada sam sela da napišem ovu poemu i da se za trenutak zabavimo u sumraku sadašnjice… 

Evo jedne Mini Pričice koja je u rangu filmova B produkcije iz 70-tih, kao da je režirao Dzon Šlezinger:

Pevačica je već dugo nervozna, razdražljiva i razočarana, i umesto da uživa u svakom dinaru koji poseduje i svim mogućim nekretninama, ona sluša šta joj drugi kažu.

U poslednje vreme se druži sa jednom nesrećnom vrećom pomija koja je zbog karijere i, veru menjala, i muževe, a tek kako glumi kako vetar duva… a u suštini je jedno pokondireno namazano salo.

E, Pevačica, nju sluša ko je šta rekao za nju, koliko je ogovaraju po selu…ali ima i još jednu torokušu uz sebe, a to je PiAr.

Danas, svaka priučena starleta koja je zapošljena po politikantskoj liniji ima svog PR-a, ali pevačicin potrčko je baš podigao pritisak svojoj muzi, zbog koje pecka neke koje je ne diraju, pa i ne razmišljaju o njoj.

Elem, Pevačica ustaje jako rano, negde oko 5 pola šest i prvo uleće u ogromnu kuhinju gde rade dve Bugarke i tri Albanke.

One je pozdravljaju sa “Gazdarice” a to nju čini srećnom da se kikoće kao šiparica. Onda ona njima diktira recepte:

“Sabahudinka, ‘oću danas jednu lenju pitu sa čvarci i da napraviš srneća leđa, će mi dođe Čiuvavka a ona je’ ki pocepana gladna godina, pa mi uneredi zlatnu klozet šolju.”

Do podneva, Pevačica čisti prašinu, glanca pozlaćene šoljice švercovane iz Maroka i gleda slike prvog muža za kojim i dan danas pati i zakuka se od miline, pa odrema jednu turu u crvenoj sofi.

Onda zove svog potrčka, koji joj prenosi sve tračeve – mahom izmišljene da joj podilazi.. – Jaoj, Gazdarice, ‘si čula šta se priča za tebe!?

A, ova vrisne preko telefona: “Opet me ne vadi iz usti!?” – Zamisli Gazdarice, govori se da si kupila Tri zgrade i dve Vile i lanac Mek Donalda, a ona Super Tutka kaže da imaš nekog momka koji je zgodniji od karatiste iz Amerikanski filmovi!

“Kuku mene, će se pozadavljuju na moje ime i na pare koje imam, nego dođi ti kod mene PiArče moje, da tračarimo. Će ti pošaljem da u ekonomsku klasu doletiš do mene.”

I, dođe ti on kod nje, i smori se posle drugog dana, jer i njemu dojadilo da jede čvarke i da joj povlađuje, a i zasvrbela ga mindza.

Radije bi on u stranjski gej klub nego da ovu sluša, teši i da joj ide po volji. Kod pevačice radi neki Kinez koji je baštovan a po potrebi održava njen Toalet koji je veličine kao moja kuća na selu.

Valjda se ovaj PR smuvao sa njim, pa su narednih dana imali akcije kad Gazdarica zadrema…

Međutim, navodno, kad se ova probudila i krenula u obilazak svog imanja, zatekne na bilijarskom stolu Kineza i svog potrčka koji je našminkan i obučen u njene krpice dahtao i vriskao – a ovaj Dzeki Čen ga pendrečio.

Od ovog horora sa primesama gimnastike i karatea, Gazdarici je pozlilo i pala je preko ogromnog lustera, koji je u uglu čekao da ga neko postavi za praznike.

Preseli su joj svarovski kristali, da sad ima ozledu i ruke i noge, koje uporno krije.

Pre nekoliko dana, posetio me je prijatelj koji je pun pričica iz ne tako davno prošlosti, te sam se nauživala slušajući o mojoj miljenici Linei.

Ja se toj ženi divim, jer je na njenim leđima mnogo toga, svi Hvaljenini nestašluci, pa onolika mladež koju je odgajila, i trebalo je izdržati ona teška vremena kad su ih progonili.

Meni je ona kul pošto sam čula da pored Tejlor Svift sluša i Ričarda Marksa i Škorpionse i njihov song ‘Wind of Cahange’ jer je podseća na tinejdz dane.

Dok je Bela Tehnika bio živ morala je i ona da živi sa njima, i strogo je i njoj i Hvakici bilo zabranjeno da dime pljugice, a njima možeš sve odizeti, samo ne cigarice i kafenisanje.

U ovalnoj sobi gde je veliki drveni ormar, još iz doba Luja četrnaestog.. a koji je nabavljen helikopterom iz Segedina, nalazi se otvor za ventilaciju koji i ne radi.

Tu zasedne blizu rupe Linea i pali jednu za drugom. Onda je vremenom smislila i drugi način da sa Hvaljenom kafeniše i puši pljuge u miru…

Nabavljala je devedesetih mirisne štapiće od šanerke Goce, a Belu Tehniku ubeđivala da je to dobro za zdravlje i da cela kuća mora mirisati na japansku brezu posle kiše.

A pre par godina, kada su imali neku žurkicu u vili, jednom gostu je krenuo pesak iz bubrega i čovek se uvijao od bolova kao da će da se porodi.

Pošto je Hitna kasnila zbog gužve u gradu, Linea ga je odmah postavila na pod, lupila mu šamar da ga umiri i rekla mu: “Odma’ popij Litar vode na ekst, odma’!”

Brzo je otrčala i do kuhinje, i našla vezicu peršuna i rekla mu da to brzinski pojede. Onda se čovek, da prostite, upiškio, i bol je prestala dok je stigla Hitna, i sutradan je bio kao nov… Zahvaljujući spasiteljki Linei i njenim instinktom i pribranosti.

Eto, jedna preporuka, da što više unosimo tečnosti, a ja sutra moram da pravim palentu sa jogurtom da budem vitka kao Lineica.

Do narednog druženja, Vaša Big Mama 🥰

copyright: Vivstars.com Svi likovi i događaji su satira i fikcija pop kulture, i nemaju veze sa stvarnim ličnostima, niti sa događajima