Big Mama kolumna “Srce hoće promene”

Satira FIKCIJA i Esej

Mir i sloboda su dve najvažnije stavke u savremenom društvu… Dok je imanje čeličnih mooda još jedna dobra osobina. Da ne bih patetički us.ala početak kolumne, i da se ne bih ogadila samoj sebi – jedna lepa i slatkorečiva motivacija:

Volimo se, ljubimo se, radujmo se životu, a rat je najveće zlo, da bi se ograničeni mozgovi sladili i bogataši obogatili još više…

I, ako nekada prestanem da pišem, to će biti zbog toga, što me mrzi da svaki put u najavi naglasim da ja nemam favorite, da ne mrzim (ni one koji šire mržnju, žalim ih i ismevam) i da mnoge koje satirično peckam, ne znači da je hejt.

Zato smo i smanjili komentarisanje, ali čujem, da u nekim grupama ovo se čita i komentariše kao da piše Kim Kardašijan XOXO.

A sada, jedan preliv za najukusniju salatu i jedna tortica sa užeglom korom na novinskoj hartiji. Vrvatno sam prošle godine pomenula Adriatiku ex politikantkinju susednog lenda, koja se zacopala u njihovog širitelja mržnje – nazvaću ga Puškarić.

Neću da rezimiram, već imam najnovije hintove, ali sa nekim drugim ulogama. Kada je pre nekoliko godina “uhićen” jedan politikant, koji je toliko love uštekao, da su se svi oko njega uspaničili.

Najviše Puškarić, lažni patriota i alavko na šuške. Drhtala mu je ručica, oči suzile, a grickao je sveže uređene noktiće… Nije se on uprpao oko love koju je dobio od ovog politikanta, ni zbog raznih muljanja, već od jedne tajne, koja bi skroz narušila njegov imidz – jedinog preostalog širitelja mržnje koji mekeće dok songira.

Kao što je taj “susedni” politikant na jednoj žuraji pre petnaestak godina uz grickalice i cuker ugostio Crnog, koji ga je na kraju večeri i otpozadi uštekao i dobio mnogo toga za snimanje i distribuciju, tako je to radio i Puškarić.

On je dugogodišnji lover od ex “susednog” politikanta. Ptičice su mi prepričavale njihove susrete u stranjskim zemljama, a bili su i razotkriveni na jednom malenom ostrvu u hotelskoj sobi. Puškarić je teslačio ex politikanta toliko jako i žestoko da su se ljudi iz obezbeđenja baš neprijatno osećali.

Uz obavezno vezivanje, i dominaciju. Baš na tom ostrvu u toj sobici luksuznog Hotela, ex politikant i Puškarić su se mnogo preigrali, zategli…i nisu mogli da skinu maske sa glave, niti da ovaj aktivni odveže pasivnog, već u godinama – neumornog politikanta.

Onda je moralo obezbeđenje da reaguje i da “oslobodi” uživatelja brdske prangije. Neki moji frendovi, koji su poznavali ex politikanta, kazali su mi, da je jako kulturan, duhovit i lake ruke… Pomagao je i šakom i kapom, a za onu stvar nije žalio.

Što se tiče Puškarića, on mi je nezanimljiv… Neko će reći da je sličan i Čarobnjak njemu, ali ja to ne bih upoređivala. Poznajem i Čarobnjaka, i u njemu nisam prepoznala ni trunčicu zlobe.

A šta je lupetao davno, i šta je i koga huškao.. Pa mnogi su, i ovde. Jbg. Ja njega volim da slušam, i želim mu dobro zdravlje.

Možda vam nekad ispričam u nekom Specijalu, kako je spašavao Prolećnu koja se zamerila baš opasnim glavama u Gilzenkurhenu.

Kada smo kod nje, nije lepo što zeza ljude koji su dali lovu za njen song, a samo je za par njih nastupala.

Da nije žalosno bilo bi smešno. Od onakve divetine, sada je samo jedna obična kafanuša, šteta. Pitate se vrvatno i šta Salica radi hahaha… Ona je zvala, tj. slala je poruke Kendalki, kako je dečko vara sa tom i tom, a ova je kulirala.

“Ej, samo da ti javim da onaj tvoj ima ribu”… “Ej, momak ti kre.e drugaricu” …”Ej, ne lažem te, ima stvarno drugu.” …”Ej, eno ti ga momak u tom i tom kraju parkiran, vidi sliku.” “Ej, vidiš da sam iskrena, samo sam ti rekla.” Posle par minuta – Da me nikada više nisi pozvala…

Onda je Sali navodno razbila telefon i neseser je morao da kupi drugi. Zvao me je poznanik, inače vlasnik jednog objekta preko grane, u kom nastupaju mnoga naša grla i drekavci javne mehane.

Pošto se mladi lože na ove trepere bez talenta, gostovao je onaj sa kotrljajućim eR – nazvaću ga Vepar diskasting. Svi su mu zahtevi bili ispunjeni, od velikog apartmana, honorara, luksuznog četvorotočkaša, i tako…kada navikneš sirovinu na kavijar, onda ti se to obije o vugla.

Vepar je iza sebe ostavio demoliranu sobu, kečap razmazan po skupim zavesama, po krevetu senf, brza hrana, crni sok po tepihu… A nije ni pipnuo zdravu hranu koja je servirana na nivou.

Ono što su na kraju videli, nije ni za detalje, jer je tuš kabina bila umrljana od … Ja sam se našalila sa svojim frendom, možda je lik bio besan jer ne ume da koristi pribor za klopu pa onda doživi sabotažu u stomaku. 😀

I Panonka zvala Jahtu da joj otkaže saradnju zbog jahtinog užasnog imidza u našoj javnosti. Jahta joj je navodno rekla -Ah, znala sam da si ćetnikuša, a Panonka joj nije ostala dužna: “Opasni đed kaže da bolje usisavaš nosem nego donjom stranom.”

I tu su navodno završile razgovor. Jedna ptičica mi javlja kako su se pomirile, i da se sada ližu kao da nisu pale teške reči. Možda sam trebala da u posebnoj Retro kolumni napišem par eseja o druženju Hvalice i Pištoljke, ali, aj’ može i sad, ovo.

Kada su se pre mnogo leta, lepo družile i još nisu zaplovile u bračne luke sa jačim polovinama, one su živele jedna kod druge. Malo kod Pištoljke u naselju, pa sledeće sedmice kod Hvaljenice u devojačkoj gajbi na brdu.

Smuva se Hvaljena sa jednim opasnim likom iz kraja… Lep, crne oči, ruke kao kod popa, a telo kao iz modnog časopisa. Imao je toliko ožiljaka sa malo godina, da je Hvaljena želela i na kraj sveta sa njim. I tada je bila fatalna i znala je šta radi.

“Slušaj Pištoljka, ja sam se samo ljubila sa njim i ništa više. Zamisli da mi se ne svidi, pa se razočaram. Kako da ga oteram posle od sebe? Kaže joj Pištoljka: “Sakriću se u špajz i slušaću sve šta pričate, i ti znaš da ja ocenim svakog. AKo je lažnjak, odmah izlećem i izbacujem ga iz gajbe.

-Ma nemoj molim te Pištoljkice, on je opasan bre! “Šta bre opasan. Opasna sam i ja, vadim odma utoku, kao onomad na Danima Estrade kada sam isprepadala onu, pa joj ispao umetak od straha…

I da ne dužim priču, Pištoljki se taj lik dopao i dala je zeleno svetlo svojoj vernoj drugi da je on cool, i da je drugar do bola.

Onda je Hvaljena zakazala sledeći dejt. Naručiće klopu, tu će biti buduća kuma a uveče će i kolege da vide novog frajera koji će čuvati njih dve, na malom Kalemegdanu…

Imale su nastup. U to vreme je sve bilo drugačije, pa i kada naručiš klopu oni ti donesu nešto bez veze ili i ne donesu.

Lik je voleo piletinu a u frižideru nema ništa. Hvaljena se dosetila da Pištoljku pošalje da nađe po gradu pečeno pile i da donese.

Sela je ova u svoju brzu mašinu, kod uličnog prodavca napunila rezervoar i po celom gradu tražila i nema i nema, ma nigde nema.

Restorani devedesetih nisu skoro ni radili, i krene Pištoljkica iznervirana do svoje strine.

Strina Slobodanka je na kraju grada i ona čuva kokoške. Tamo je kod nje sve to uredila, ispekla i krenula do brda, da obraduje svoju drugaricu i njenog novog momka…

Kad tamo, sedi Hvaljena nalickana, namirisana i klopa sa likom neke makarone. “Šta to bre jedete vas dva?” – dreknula je… – Obarila sam pastu dušo. Ajde da i ti čalabrzneš i idemo za par minuta!”

Dohvati Pištoljka šerpu i baci je kroz prozor. Ono pile zavrljači na sred ulice. “Evo, pa čalabrcajte!”

Nisam vam rekla da je nedugo posle tog događaja koje su prepričavale i jednom stihoklepcu, nastala dva songa… Nemoj da računaš na nas i Kuharičica. 🙂

Za danas toliko i nisam nameravala da pišem, zbog svih događaja i neke lude situacije u svetu. Budite mi dobro, i jedva čekam narednu kolumnu sa Retro pričama.

Vaša Big Mama! 😉

copyright: Vivstars.com Svi likovi i događaji su satira i fikcija pop kulture, i nemaju veze sa stvarnim likovima i događajima. FOTO: MGM Studios, YoutTube Screenshot