Šta smo mi “mladi” od TRIDESET i više godina, mogli da kupimo za 100 evra, koje ne primamo?
Satira Dana:
Mi, generacija, koja je preležala sve ovdašnje viruse – počev od velikih demonstracija devedesetih, smenu Miloševića, padove Dos-ovaca, dolazak i odlazak Nikolića i svih ostalih, valjda ćemo moći i bez te “stotke.”
Ako većina od nas, vas, nije pobegla preko grane, ako ste još uvek, godinama, decenijama na BIRO rada – bez posla, ili, ako vam je neko već poodavno zauzeo radno mesto… I to ćemo mi “mladi” preživeti i pošteno ih zaraditi, bez da nam ih neko dodeljuje.
Mi “mladi” od tridesete, četrdesete i “pedesete” čekamo april, sunčan i lep, kao u pesmi Zdravka Čolića. Tada su izbori, poslednja trunčica nade da se nešto promeni, i da mi “mladi” odlučimo – da li smo za šaku milostinje, ili da krenemo napred.
Šta smo mi “mladi” koji ne primamo 100 evra planirali da kupimo za ovaj iznos: 1. Da platimo ogrev. 2. Da platimo dug za ogrev. 3. Da platimo hranu za sedam dana. 3. Da platimo lekove. 4. Da platimo nove cipele.
5. Da platimo novu zimsku jaknu. 6. Da platimo gaće, čarape i jedne untrocigere. 7. Da kupimo starim roditeljima nove naočare, jer od penzije ne mogu. 8. Da kupimo špijunku za ulazna vrata da “botovima” pred izbore ne otvaramo vrata.
9. i 10. dopišite Vi dragi “mladi” čitaoci u komentaru…
Iz ugla običnog posmatrača: A.Arsenijević Vivstars.com
Wauuuu…Koliko moćan tekst.
Da nije žalosno, bilo bi satirično.
Dragi autoru kolumne, ja sam generacija 80.
Ovo je jedan od retkih tekstova koji mi daje potvrdu, da su upravo naše generacije najgore prošle u ovim ludim i užasnim vremenima ratova i tranzicije. Ma, generacija 70. i nekako, ali mi generacija 80. nikako. Mi smo ostali, kao izgubljeni u vremenu i prostoru. Odgajani smo po vrlo rigidnim principima koji su važili u vreme ex YU, a suočavali se sa ludilom koje je došlo. Mislim da je to naš, najveći teret. S jedne strane smo izgradili vrlo jasne moralne norme, a na drugoj strani se nismo naučili osnovnoj vrednosti današnjeg vremena – voleti i poštovati sebe. I, hronična anksioznost je tu zagarantovana. Stajanje u mestu. Generacije od 90. pa na ovamo su se itekako naučile nekim, drugim vrednostima, za koje se nikako ne bih usudio reći da su loše, jer njihovi pripadnici mnogo kvalitetnije egzistiraju u ovom društvu. Kakvo je, takvo je, ali ipak se ne može opovrgnuti da je društvo i da je bez obzira što je nova realnost, ipak realnost.
Bez obzira na izgubljene godine, uvek se možemo naučiti ili podsetiti – kako da više volimo i poštujemo sebe i da se izborimo za sebe. Izborimo za sebe, ako ne može ovde (a gotovo po pravilu ne može) onda negde, u belom svetu.
Hvala Vam na ovako moćnom tekstu. Pratim Vaš rad, redovno. Sjajni ste. Bez obzira na satiričnost i neretko i cinizam, Vaši tekstovi, kao i generalno tekstovi ekipe vivstars, ulivaju ogromnu dozu optimizma.
Sve pohvale i sva sreća!
Pace me podseti-popravku slomljenog zuba sestri koja je dibila otkaz jer nije dala na sebe posle mobinga,pomogla ocu da otplati dug za struju,sredila prostor za casove koje dajem..
Neka ih. Ruzno je deliti narod kao sto rade. I sa tri razreda srednje nisam plagijatorka diplome.
9. Nove najlon čarape da radim na ulici i 10. Bateriju na nokiju 😢
Pace mislila sam da si mladja. Da imas do 25g 😄😍
Mladolika sam u licu. Misle da sam meksikanka crnomanjasta sam. Sto evra bi mi bas leglo da platim zub mi puko isto. Naprednjaci imate od mene glas al morgen malo. Na izbori mi transice ima da izadjemo