Žena Fudbalera Kolumna 1/3 “Upoznavanje i klasifikovanje”

Mi žene fucoša koje smo starija garda i koje smo preplovile okeane i promenile jedno dvadesetak adresa stanovanja širom sveta, klasifikujemo se “prave i jedine” …Dok ima i onih, koje nam kvare tu neku utabanu reputaciju.

To su one što im muževi igraju za trećerazrednu ligu na Istoku ili u zapadnim zemljama greju klupe. Bronza klasičarke nas možda prestižu na društvenim mrežama, jer im je apetit i želja da budu poput nas veća i, njihove lažne slike glamura, ruše zlatnu sliku nas koje smo sa našim muževima od samog početka.

Dobro, ja nisam sa mojim dok nije imao ništa na računu, a i u šali kažem, da se on udao za mene jer sam i pre njega bila materijalno potkovana.

Pre podne-

Ustajem oko devet sati, da popijem lekove protiv nesnosnih bolova u leđima i kičmi, jer sam maratonski godinama kupovala sandale, cipele i čizme sa najvećom mogućom štiklom.

U šali kažem, da sam se rodila na visokim potpeticama, jer ne umem da hodam u ravnoj obući. Doručak spremam sa spremačicom jer smo se srodile svih ovih godina, mada od specijaliteta umem samo da podgrejem gotova jela i majstorica sam za voćne sokove.

Pomažem, to je dovoljno. Klince do privatne škole vozi suprug kada nema nekih obaveza sa klubom, a u većini slučajeva to radim i ja.

Nisam htela da ih upisujem u “privatnjake” ali od kada je stariji sin imao problem sa vršnjačkim nasiljem, morala sam da se predomislim. Sada je sve u najboljem redu i drago mi je da u školici uče sve o “informatici” a ne kao ja, totalni laik za laptopove aplikacije i portale.

Mojih sat vremena “samoće i mirne luke” je od jedanaest sati, jer tada sama sebi peglam ili uvijam kosu.

Šminkam se isto sama, jer ne dozvoljavama da napravim grešku od prošle godine kada mi je zbog loše šminke lice bilo prepuno pečata, a kosa spaljena od nepravilnog “tretiranja.”

Danas sam razgovarala sa “koleginicom” ženom fucoša koja je imala treću operaciju nosa i drugu operaciju podizanja grudi… Mnogo mi je draga jer je znala šta je htela i to je upecala. Mlađa je od mene desetak godina, ali nisam nešto ni volela da se družim sa mojim godištem i pametnijim ženama od sebe.

Priznajem, ego mi je kao bazen koji imamo pet godina. Sada služi i svrsi, kupaju se ptičice u njemu.

Zlatno pravilo više klase “ženki fucoša” je da se družimo redovno, ne volimo se, ne mirišemo se i ne podnosimo. Ali, održavamo taj ritual godinama. Izbacile smo davno iz ekipe one, koje su ranije bile kriminalke ili kataloške radnice.

Samo smo mi dosadne, neukaljane i po neka manekenka u ekipici. Ove “bronze” lagano prave svoju skupinu i to nas izbacuje iz koloseka.

Popodne i Uveče-

Suprug i ja već godinama nemamo odnose koji su iskreni i strastveni. Izgubio se onaj miris strasti u vazduhu kada sam imala aferu sa jednim glumcem, a on sa klaberkama. Nismo tabloidne ličnosti, ali drugarski umemo da pričamo o svemu.

Naš dogovor je glasio, da prljav veš operemo sami sa sobom, van zidina naše kućerine i da sa velikim belim osmesima nastavimo jet-set bitisanje u našoj zemlji.

Mazimo se drugarski, tešimo se drugarski i ljubomorišemo ako nam se dopadne neko kada izlazimo. Preporučila mi je prijateljica bračnog savetnika, pa ćemo videti šta će biti nakon ove “seanse.”

Koleginica “izoperisana” me je zvala na večeru, a i da nije, 20h je uvek termin kada ili sama ili sa ostalim “fucoškinjama” večeram ili posećujemo otvaranja svega i svačega. Primetile smo za susednim stolom mladu “fucoškinju” koja je prošle godine htela da se infiltrira u naše društvo, ali nas je drukala tabloidima.

Sada se druži sa onom, koju smo izbacile iz ekipe i ljutnja je izgleda baš drži. Njen problem je što mnogo želi muževljeve pare, a savetovala sam je, da sebe školuje.

Nije kasno nikada ni za dobar kurs, jer će moći da sebi otvori neki salon ili jednostavno da iznajmi lokal za bilo koji biznis. Kada je zatekla svog “fucoša” sa drugom ženkom ona je napravila opšti haos pretnjama.

Ne ide to tako. Ako te je “fucko” upoznao na istom radnom mestu na kom si ti zatekla mlađu i lepšu sa njim, ne očekuj da će te on prevariti sa bibliotekarkom van bračnog kreveta.

Muža sam upoznala na otvaranju velike “fabrike čokolada” davnih dana, kada me je drugarica, koja se sa njim zabavljala pozvala da joj upoznam dečka sa kopačkama.

Nije mi se dopadao, nije moj tip, ali mi je bio naivan, pa sam mu u šali rekla, da ako nastavi sa mojom tadašnjom drugaricom, da će u budućnosti zbog bankrota da greje klupu u FK “Zabrđe.” Od drugarskog saveta do bračnog statusa…

Kraj PRVOG dela…

copyright Vivstars.com Zabranjeno preuzimanje bilo koje kolumne. Svi likovi i događaji su fikcija i slobodno izražavanje autorke teksta.