Tea iz Omiša objašnjava – Zašto je toliko Dalmatinaca u Beogradu…
-
Pixabay, Beograd -
Jedan nerešen i mističan slučaj nestanka Mateja Periša nas je, da tako kažemo -povezao!? Dalmatinci, Splićani, Hrvati, Beograđani, Srbi…
Dok strepimo i brinemo šta se dešavalo sa turistom iz susedne zemlje – postavlja se pitanje “Koliko samo Dalmatinci vole Beograd!?” i centralnu Srbiju.
Mnogi ugostitelji, vlasnici stanova i hostela kažu, da pored tradicionalnih gostiju iz Slovenije, najviše je Hrvata u našoj dvomilionskoj prestonici.
Zvaničnih podataka nema, osim onih da je Beograd meka turizma zbog provoda blizu obale dveju velikih reka i kulturnih događaja…
Kada leti prođete pored Beograda na Vodi, ili na šetalištu u Knezu – najviše se čuje Dalmatinski izgovor, “ikavica” i Beograđani ih vole.
Ovo poslednje kaže i naša sagovornica Tea iz Omiša kod Splita. “- Dalmatinci mnogo vole “Begiš vajb” – slični smo, drčni, glasni, a Beograđani nas vole. Ja nisam imala do sada niti jedan problem.
Nekad mi je neprijatno zbog ljubaznosti ovdašnjih ljudi, a još kad čuju da sam iz Omiša blizu Splita, prvo je pitanje – Kako je na moru?
Dve godine sam poslovno u vašem gradu, a more mi, i ne nedostaje, imam osjećaj da sam doma – jer mi je stan tu kod Ušća.
Otac mi je bio u “domovinskom ratu” ali nisam učena (rođena je 1995.) da mrzim ili odvajam ljude. Nego da poštujem i cenim sve vere, nacije.
“Nisam odgajana mržnjom, to nas samo političari svađaju.” – kaže Tea, koja radi u jednoj IT kompaniji, i nastavlja…
“Dalmatinci vam žive za lito, tada zarade i maštaju da dođu ovde da troše te novce ha ha ha… Na izlaske, hranu, garderobu koja je jeftinija ali se mnogi i zaljube, sprijatelje… Tu je na prvom mestu pop kultura – muzika, filmovi, vaše serije koje se emitiraju kod nas, i ta reklama je dovela nas kod Vas.
Mlađe generacije ne gledaju i ne čitaju “mejnstrim” medije – koji nas drže na razini mržnje, serviranjem, starih informacija. Sreća je, da ti mladi nisu opterećeni ranijim događajima.
Vlogeri se druže na skupovima, umetnici, poslovni ljudi – i neka tako i ostane. A da li su Srbi bezbedni u Dalmaciji, Tea kaže:
Uvek će biti s obe strane pojedinaca koji žive u čauri mržnje, a nebo nema granica. Avioni će i dalje biti puni od Splita do Beograda i natrag – od Srbije do Dalmacije u Hrvatskoj… kao u pesmi Dina Dvornika.” 🙂
Autor: Vivstars.com
Na zalost mnogima su polupane soferke,izgrebani automobili i izbusene gume bile nas u tom Splitu. Nesto nisam primetila da im mi ovde isto tako unistavamo automobile. Znam iz licnog iskustva
Pre par godina na svadbi mojih rodjaka, na jugu Srbije, gosti iz Splita dočekani sa posebnom pažnjom, sa “kratkim kursom” od strane domaćina kako se ponašati u njihovom prisustvu, koje pesme ne naručivati da im , ne daj Bože, ne bi bilo neprijatno.Naravno, iako “sporedni” gosti, bili su ispoštovani više nego kum i stari svat zajedno, a kako bi se do kraja osećali kao na svom terenu, naručivali su i pesme iz svog kraja.Onda sledi obrt! Naši rodjaci uzvraćaju posetu, odlaze u Split na njihovu svadbu, prvo im se skreće pažnja da negde sakriju auto, a onda, bivaju primorani da slusaju nacionalističke pesme , krajnje neprijateljski nastrojene prema , zna se kome.Sve u svemu, sve suprotno od onog kod nas, u Srbiji.Pozdrav svim dobrim ljudima , drago mi je ako je sve više mladih sa pozitivnim stavom, sa obe strane, ali, nažalost, potrebno je da prodje mnogo vremena da se ta količina mržnje svede na neki podnošljiv nivo.
Najprije sve pohvale za tekst. Kao Spićanka i to iz generacije ovog stoljeća, nažalost, ne mogu se složiti sa time, da mlađe generacije ovdje nisu opterećene prošlošću. Ovdje su mladi razapeti između priče roditelja i medija i onoga što sami vide i dožive. A da ne govorim o obožavanju srpske mjuze i đira. Daleko od toga, da se turisti iz RS moraju bojati za svoj život, ali nije ni na razini na kojoj se naši dočekuju u Beogradu. I zato veliko bravo za Beograd.
Sjajan tekst. Ogromno bravo za Teu iz Omiša.
To, što se dogadjaju pojedinačni slučajevi, stvar je zatucanosti i mržnje. A oba spomenuta dolaze iz neznanja. Dalmacija i Srbija su po mnogo čemu povezane – od srednjeg veka, kada su bile deo jedne države (Srednjevekovne Bosne) preko toga da većinom pripadamo Dinarskom tipu ličnosti, pa sve do jakih partizanskih pokreta, koji su uzajamno bili snažno povezani. Dalmatinci i Srbi imaju isti kolektivni gen. Ako na sve ovo dodamo, koliko je mešovitih brakova nastalo na ovoj predivnoj relaciji, a posebno za vreme stare Yuge, ali i kasnije. Mnogo, ali mnogo je toga što nas povezuje. Niko me ne može razuveriti da smo jedno.
Jako mi je drago što su pripadnici generacije od 90. pa na dalje, vrlo neopterećeni prošlošću i svim lošim što se u njoj dogodilo. To se zapravo može reći i za generaciju 80. mada su njeni pripadnici poprilično ostali izgubljeni u ludom vremenu ratova i tranzicije. Ma, svi se mi jako volimo, samo ne treba verovati tv-u i novinama.
Sjajno radite na promociji Split Bg. Bilo oko mene sve je bijelo. 😉
Što si ljubomoran/ljubomorna 😂 Dođi i ti.
Lep tekst. Pomirljiv. Nije tako na terenu. Al ajde da verujem da je sve ok. Pozdrav Splitu i ne bacajte nam aute u more.