Retro recenzija! Vlada i Gile i Anica Dobra “Nostalgija kvaliteta i važna poruka…”
U najtežim vremenima, krajem 1992. godine srpski režiser i scenarista Darko Bajić, predstavio je film “Crni Bombarder” koji govori o ljubavi, o dobroj muzici i svim onim kreativcima koji nisu mogli da ostvare svoje snove u jeku onih dešavanja u bivšoj Jugoslaviji. Da ne mutimo mnogo, ovaj film je uživanje gledati i, slušati muziku, onaj pravi Rock N Roll…
Anica Dobra tiha patnja mnogih generacija, večito talentovani Dragan Bjelogrlić i na bini urbana legenda Dzoni Racković. Ako je ova muzika poruka protiv nekog politikantskog, tadašnjeg sistema… Šta smo do sada naučili? Ništa! Pogledajte film još jednom. Uživajte.
Mi, neka generacija- pre generacije X i Lajk generacije, uživali smo u ušuškanom detinjstvu, kada su nam roditelji za Novu godinu i Božić kupovali albume “Rokenrol za Decu i Rokenrol Bukvar” -Srđana Gojkovića Gileta i jednog jedinog Vladimira Divljana.
Neke tadašnje generacije nisu odrastale uz vlogere, treš pevaljke i rijaliti sodome. Pevušili su sledeće stihove: ” Jednog zelenog dana, onog zelenog leta, kada je bela rada, odlučila da cveta. Neko je nekom rekao- najlepši san sam stekao. podelimo ga na dvoje- sad pola sna je tvoje, spavajmo, sanjajmo…
Vivstars.com FOTO YouTube, Screenshot
Crni Bombarder sam gledala u bioskopu sa drugaricom sa kojom se i danas druzim, imale smo 15 godina. Jele smo semenke i na pola filma nas izbacili kada smo vristale zbog Crnog. Bile smo zacopane u njega.