Opasnica blog “Sponzoruše, POZNATI i oni drugi…”

Cilj Originalne kolumne “Opasnica blog” na Vivstarsu je da mladi nikada i nikako ne postanu kao akteri naših priča. Sve ostalo je Zabava i umetnička sloboda pisanja.

Meni para nikada nije bilo dosta kada sam bila mlada, jer su roditelji bili na vodećim položajima. Falila mi je pažnja i iskrena ljubav, iskrena prijateljstva. Znala sam da nemam ni iskrene prijatelje, niti pravog muškarca, ali sam se dobro zabavljala, kao danas, kada se još bolje provodim.

Zanimao me je svet – splavara, klabera i radnica po satu. Nikada nisam sa nekim spavala za lovu, ali moje drugarice jesu, poznanice bolje reći. Bilo ih je preko hiljadu, pošto u samo jednom izlasku na splavu, možeš upoznati desetak “prijateljica” koje se kunu da su ti sestre, ortakinje i BFF. A, kada im zafali vađenje iz zatvora, tu su i da te zovu, da im doneseš stvari. Da im platiš treću ratu za stan, jer po običaju iznajme onaj najskuplji u centru grada… Da im platiš ručkove, da ti maznu dečka i da ti pokupi kontakte ako se družiš, kao što sam ja, a i sada se družim sa uticajnom “ergelom” likova.

Sa Plavušom sam se upoznala u klubu … kada su je optužili da je grupi fudbalera ukrala mobilne telefone, pa im se posle revanširala, a oni joj platili skuplje od svih tih telefona. Plavuša je tako krš riba, ali mi je bila simpatična, jer je “tražila” od onih koji imaju, a oni koji nemaju, njima je pomagala. Sa mnom se družila, jer sam bila spremna na daleka putovanja, i to bez da se premišljam. A svašta je moglo da mi se dogodi.

Plavuša je na jednoj kombinaciji, koju joj je organizovala grupa separeuša, to su one koje zivkaju zgodne devojke preko mreža i nude im da samo sede po separeima i cirkaju jeftino vino. Naplate im kasnije, tako što ih preporučuju sumnjivim facama, a jedan od njih je i dobar prijatelj jednog rečnog kluba – crnomanjasti istočnjak. Plavuša se smuvala sa njim, i pozvala me je, da joj budem deveruša…

Sve žene koje se udaju za momke koji ih broje kao “kamile”, tako ih bukvalno i tretiraju. Nemaju keš u svojim rukama. Imaju računovođu od tog momka ili muža koji im da pripejd karticu, taman da mogu da šopinguju NIŠTA!

Sa tim parama mogu da plate taksi, jedu na kiosku brze hrane u hodu i vrate se u DVORAC koji im služi da se slikaju za mreže. Nije njihova ni zlatna kada, nije njihova slavina od belog zlata, ni auto nije njihov, ni haljine nisu njihove jer ih moraju vratiti, nakon par nošenja – sve je iznajmljeno od garderobe. Našim ženama koje se tamo udaju, cilj je da se slikaju i da žive u nečemu što nije njihovo, niti će im biti nešto dato.

Plavušin muž ima još tri žene, ali pošto je ona najsvetlije puti, ima prava da se javno pokazuje, dozvoljeno joj je, jer će na taj način da utiče na druge devojke koje nju “prate” da se upoznaju sa njegovom muškom rodbinom. Plavuša je to sve prihvatila, jer je dobila najnoviji Ajfon telefon u to vreme, mislim da je bila šestica. A mogla je to isto da zaradi od samo dve snoške sa mužem od poznate pevačice…

Pevačicin muž je obožavao nas klaberke i splavaruše, a u to vreme se družio sa pevačem … koji je uplovio u vezu sa “koleginicom” mojih drugarica. Pevač toliko voli žene, da kada mu šapuću na uvo, u stanju je da da sve iz dzepa, a još ako su u flaši kao i on, neke su otvorile i salone. Sa Crnokosom drugaricom koja je iz situirane porodice, pravila sam žurke, a redovni gosti su bili njih dvojica.

Kada se zanesu sa drugarica koje rade po satu, ostajali su i do jutra. Jednom prilikom je “pevačicinog muža” pozvala baš ona. On je ležao u krevetu sa sada poznatom manekenkom koja se zabavlja sa nekim krimićem, a njegova žena pevačica je urlala preko telefona. Ova maneknka koja se radi svim i svačim, namerno mu je otela telefon i uključila spikerfon.

Bukvalno sam čula da je pevačica rekla mužu, da mu ne pada na pamet da daje “kombinaciji” više od “dvesta” jer mora da čuva pare, pošto odlaze za par dana u neku tropsku zemlju na odmor. Tada sam shvatila, da se o neverstvima u javnom svetu sve zna, i da se prave naivni za javnost.

Sa žestokim momcima sam drugovala, jer nikada nisu pitali za drugarice. Voleli su da se druže, da se smeju, da se zezaju na svoj račun. I u početku, nisam ni znala za neke da su “žestoki.” Imali su jeftinu garderobu, i jeftine čuke na ruci. Mnoge pevačice o kojima ću pisati u narednom blogu, volele su žestoke, ali su padale na ispitima kod njih…

Krimići, oni viša klasa, ne vole ženske koje se rade. Oni na žurkama ponude lobe, i koja se prva uhvati da vuče, ta bude samo iskoriđćena i nikada joj ne plate. Kod žestokih vlada pravilo- gledaju koliko je neka labilna, alava ili potrošena.

Dugo sam volela poznatog biznismena sa severa Srbije. Bio je klasičan poput mene u krevetu, i voleo je kafane, izlaske i da se šali. Posle godinu dana zabavljanja, počeo je da mi kupuje skupocene Gucci stvarčice, Armani, DiG. Nikada nisam rekla – neću! Kada sam htela da se udam za njega, i da ja njega zaprosim, otkrila sam da mu je zanimacija – da oblači najlonke i da stopalima “vodi ljubav sa nekom satničarkom.” Pričao je, da me je voleo…

Možda jedan od retkih “žestokih” koji je vozio starog jugića je jedan najpoznatiji iz Crne Gore. On je voleo žensko društvo, ali ne da rade one stvari na njegovoj jahti, samo, da budu prisutne. O njemu i ostalima vam pričam u sledećem blogu.

copyright Vivstars.com Svi likovi i događaji su fikcija i umetnička sloboda. Zabranjeno kopiranje. Sve kolumne na Vivstarsu su zaštićene kao Originalno delo sajta.