Misterija Devedesetih: Nino Rešić “Od sjaja do tužnog pada”

Misterija Devedesetih: Nino Rešić “Od sjaja do tužnog pada”
printscreen, youtube

Nino Rešić je bio omiljeni folk pevač početkom devedesetih – kažu, i jako dobar čovek jer se nikada nije ljutio na provokacije da je šund pevač i začetnik turbo folka devedesetih.

Njegova slava je počela 1992.godine, da ga je posle samo dve godine pozvao PGP da za njih snimi album – koji je imao veliki tiraž. Taj period je obeležila i velika turneja u njegovoj karijeri.

Novinski članci su bili prepuni tekstova da se on zove zapravo Amir a ne Nikola kako je isticao… Pevač je sve to negirao za Tv Novosti slikajući se krstom oko vrata. Naredne godine je isto tako bio glavna tema tabloida zbog navodne veze sa koleginicom Vesnom Zmijanac.

A krajem devedesetih kao da se njegova velika karijera gasila… Snimao je namenske pesme koje nisu medijski dobro prošle, i pevač se povukao… Početak dvehiljaditih nije se njegovo ime pominjalo a nove generacije su slušale drugu vrstu muzike.

Tek početkom 2006.godine pojedini mediji su objavljivali njegovu priču, da je opet prešao na islam i da živi u Bijeljini – gde i nastupa, a kako je tada govorio, prija mu mir i sprema povratnički album sa sevdalinkama.

Pevač to nije dočekao jer je preminuo naredne godine… Domaći mediji prenosili su izjavu njegovog saradnika Nermina: Nermin je do poslednjeg dana bio uz Nina, a u jednoj izjavi opisao je i trenutak kada mu je prijatelj preminuo na rukama:

– Bila je 2007. godina, Nino je većinu vremena provodio u Bjeljini gde smo radili na njegovom novom albumu. Ja i osoba po imenu Nebojša smo bili jako bliski Ninu i pomogali mu oko karijere, ja sam uglavnom vodio menadžerske poslove a Nebojša ga je vozao po nastupima i gde već treba.

Sećam se kao sad, 18. oktobra primam sms poruku sa sadržajem “Brate, Nino je danas loše, išli smo kod doktora i on je preporučio da ostane u bolnici ali Nino nije hteo, molim te dođi večeras da budeš s njim jer ja imam poslovnih obaveza”.

Negde predveče sam sa prijateljem Vedadom krenuo za Bjeljinu misleći da Nino ima slabiju prehladu i da nije ništa ozbiljno.

Kada smo tamo stigli Nebojša je žurio na posao a Nino je spavao u svojoj sobi, tada nam je Nebojša rekao da mu otvaramo prozor jer svakih pola sata dobija strašne napade pa da ima svežeg vazduha – pričao je Ademović i nastavio:

– Nino nije hteo da ide kod doktora iako je imao jake bolove i česte napade. Oko 22h mu je već bilo jako loše i ja sam rekao Nino idemo kod doktora i neću više da te slušam, ovog momenta ideš sa nama da te pregledaju.

youtube, printscreen

Nino je jedva hodao, uz našu pomoć je došao do auta i tada smo ga odvezli u bolnicu u Bjeljinu, tamo su nam rekli da ga odmah odvezemo do hirurgije. On više nije mogao da hoda te smo stavili u invalidska kolica i brzo odvezli na odjeljenje.

Tamo nas je sačekao doktor i pitao da li je pacijent alkoholičar. Nisam znao šta da mu odgovorim osim da nije pio zadnjih sedam dana ništa. Odvezli su ga u salu a mi smo ostali da čekamo, prošlo je i ponoć ali mi nismo imali nikakvih vesti, nismo ni slutili da će se desiti ono najgore.

U tom trenutku se pojavio doktor i rekao nam ono što nismo hteli da čujemo “Izgubili smo ga, pokušali smo reanimaciju ali nije reagovao”, i dalje je bila tišina, ja nisam mogao da verujem da čujem tako nešto…