Magični MILAN “Špijun na Štiklama”
Milan LANE Gutović u par rečenica: Talentovan. Nije se otimao za državne pare, nije bio lobista iz glumačke fele i nije bio nasilnik. Pružao je Srbiji i regionu – smeh, satiru i gorku istinu.
Rođen je Umci, nadomak Beograda 1946.godine. Završio Akademiju za pozorište, film, radio i televiziju u Beogradu i 1967. godine došao u Jugoslovensko dramsko pozorište kao mlad glumac u grupi koju su tada popularno nazvali „Bojanove bebe“, jer ih je doveo Bojan Stupica.
Sledećih dvadesetak godina igrao je u predstavama „Protekcija“, „Kad su cvetale tikve“, „Buba u uhu“, „Za kim zvono zvoni“, „Pučina“, „Kolubarska bitka“, „Valjevska bolnica“, „Narodni poslanik“ itd. Neke od tih uloga donele su mu Sterijinu nagradu, „Ćurana“ na „Danima komedije“ u Jagodini, nagradu „Zoran Radmilović“ i nekoliko godišnjih nagrada JDP.
Glumio je u nekolicini filmskih komedija među kojima su i četiri dela „Tesne kože“ gde je sa Nikolom Simićem igrao jednu od glavnih uloga i koja je doživela enormnu gledanost.
Godine 1989. y Puli je dobio „Zlatnu arenu“ za ulogu u filmu „Poltron“.
O RAZLIKOVANJU OD DRUGIH: “Insistiram da budem normalan, da zadržim meru normalnosti. A ako se vama čini da se ja po ovom što radim, kako postupam u životu, razlikujem od drugih ljudi, to znači da okolina i sredina velikim koracima idu ka budućnosti, nekoj zadatoj, a da ja ostajem na zakonima i postulatima koji su vladali ranije.
Ako govorim o pozorištu, mislim da se neko ko bi pročitao isti tekst koji sam ja imao, ne bi ni setio mog rešenja zato što je opterećen nekim drugim stvarima, nešto mu drugo odvlači pažnju. A rešenje koje sam ja našao i koje koristim u predstavi prečica je koja najbrže vodi do cilja. I najudobnije.
Da sam znao još neku bolju prečicu i način koji bi me lakše doveo do cilja, uzeo bih to. Ali, pošto čovek živi u jednoj ovakvoj atmosferi, u prelomnim trenucima, razbijan uticajima istoka zapada i svega ostalog, toliko je rasturen da više i ne vidi cilj nego smatra da bi ta prečica koju mu je dao gospod bog, ovde u njegovoj zemlji, možda bila bolja i praktičnija ako bi se išlo okolo, samo zato što takvo rešenje koriste Amerikanci.
Svi ljudi imaju svoje metode. I ako čovek ostane pri svojoj metodi, on je uvek originalan, iako je u suštini banalan. To bi se moglo i za mene reći, odnosno ja bih to mogao za sebe da kažem.” VREME 2000-ta godina.
Vivstars web Časopis
