Kako sam izdržala dva dana bez interneta

Nestao mi je Internet u petak uveče, još sam zaboravila da dopunim pripejd i legla da spavam.

Ujutru još uvek nema interneta koji uredno plaćam svakog meseca kao i kablovsku koju i ne gledam. Zvala sam operatera, kaže, biće sve u redu za sat vremena. Prošlo je i sat i dva i tri – od interneta ni traga ni signala, i niko se ne javlja na sledeći poziv, a došla je subota veče.

Odlučila sam da ne uzimam dopunu za mobilni net, i da osetim – kako je živeti opet u devedesetima, bez virtuelnog sveta.

Prva kriza me uhvatila pre ponoći, jer u to vreme na Viberu komuniciram sa prijateljima… Niko više ne šalje običan SMS. Nedostajao mi je ASMR koji pratim na YouTube-u, muzika, serije pa i razne gluposti od kratkih video klipova.

Nekako sam zaspala. Nedelja, rano jutro i prva jutarnja kafa bez interneta. Sedela sam na terasi, videla sam da postoje pčele, muve, ptičice, drveće, cveće. 😀

Uzela sam časopise koje nisam listala godinama i Ukrštenice. Skoro da sam zaboravila kako se piše olovkom. Časopisi ladno prepisuju sve sa portala, ali je zanimljivo listati papir a ne ekran telefona.

Spremala sam doručak, i nesvesno uzela telefon, da dok jedem vidim neki recept na Guglu… Ah, da, pa nemam internet. Sedela sam sa mojima i pričala, bez da čačkam fon i surfujem netom.

Majka mi je pričala o krojevima haljina iz osamdesetih pa sam opet poletela da nađen na Guglu kako se pravilno “štepa” i kako da jednostavnije prišijem naramenice.

Pas je dobio buve, a ja opet ništa nisam znala o tome, pa mi je trebala pomoć interneta, umesto da odem kod veterinara.

Videla sam u nekoj emisiji zgodnog mladog sportistu, i pokušala da ga zapratim na Instagramu – bezuspešno, nemaš net glupačo!

Sređivala sam sobu iz dosade, našla stare slike, CD-ove i gumice sa za kosu. Hej, pa našla sam i ogledalce i gledala sebe bez filtera, virtuelne šminke, fotošopa.

Otkrila sam da imam jako lošu kožu i neko crvenilo oko nosa. Toga eto nisam bila svesna, jer se ogledam “preko selfie kamere.” Internet mi je jako potreban da saznam šta mi to fali?

Došlo je i veče, a ja sam se osećala iscrpljeno, anksiozno i trebala mi je doza čitanja tračeva. Majka mi je dala (utehu) knjigu “Orkanski Visovi.”

Pročitala sam je do pet ujutru, a san nikako na oči i pored teškog umora… Čekala sam da operateri ukapiraju da nemam net i da mi to regulišu, nekoga da pošalju da zameni onu crnu kutiju. Pa, molim vas, navučenaaaaa sam!

Do ponedeljka u Podne sam jedva izdržala, i na prvoj trafici kupila mobilni internet. Nisam mogla da izdržim i verujem da smo svi u jednom sosu i nebranom grožđu zavisnosti.

Šta kada bi svet stao na sedam dana bez INTERNETA? Da li bi se organizovali neredi, da li bi poludeli kolektivno, ili je pojavom interneta drugi sadržaj postao nekvalitetan a mi konzumenti preterujemo u surfovanju bezbroj informacija.

Iz kablovske su zvali, da mi kažu da je sa Internetom sada sve u redu, i da nastavim da uživam u digitalnom svetu lažnog sjaja i životnog stila…

S. Vučković  autor teksta: Vivstars.com