Iskustva i Ispovesti: Da li “hotujete?”

Da li ste nekada hotovali, da li znamo šta je to i da li je nama “starijm solerima” ovo najbezbedniji vid zabave i rekreacije, dok u svetu i oko nas “trešti” korona. Hotovanje je svoj put prokrčilo ranih dvehiljaditih pojavom “vrućih linija” –

To je ono, ti pozoveš i dahćeš sa cicom preko žice a na kraju meseca dobiješ račun kao da si razgovarao sa tetkom iz Kanade. Ekspanzijom interneta u naše domove, 2005.godine MSN je imao svoju draž kao i Skype godinama kasnije.

Malo kamerica na laptopu na zeleno, a reči i poruke su bile suvišne. Kako smo se “digitalno opismenjavali” a sve više zatvarali u četiri zida i pre korone, te su društvene mreže imale primat.

Danas se sve preko telefona radi; Čitaju se novine, komentarišu fotke, svi mogu biti modeli, izveštači i teoretičari (skoro pa uvek pogrešnih) zavera, a i da “hotujemo” preko Vibera, WApp-a ili ko zna koliko sličnih mreža za kuckanje, dahtanje i gledanje.

Da li je to samo jedan bezbedan put, za starije korisnike, da ukapiraju onoga sa kim se nisu ni videli uživo – pa da odluče da li je po ukusima ili za blokiraje… Ili loš put za mlađe generacije koje tek istražuju svoju prirodu, bilo ona strejt ili istopolna. Naši čitaoci kažu da je za starije, ups, u najboljim godinama najbolja zabava za prekraćivanje vremena.

“Hotujem još od dvadesete godine, i tako sam upoznao mnogo devojaka koje su po mom ukusu a i ja po njihovom. nisam zaluđen internetom, ali danas se svi tako upoznajemo. Barem je okej što mogu na kameri da vidim sa kim se upoznajem da ne gubimo vreme. Darko.”

I ozbiljniji ljudi hotuju, Sreten i Miljana imaju firme, razvedeni su, i kako kažu; “Da ih hotovanje opušta nakon napornog dana i da to obično rade pred spavanje, ali da ne koriste kameru zbog zloupotrebe, nego se “starinski” kuckaju sa nepoznatima preko jedne app.”

Da li Vi upražnjavate ovu razbibrigu ili ništa lepšeg nema od uživo očijukanja i na kraju ako se energije poklope onda je to ono pravo spajanje bez mreže i aplikacija.

Loše iskustvo: Svilajnac je mali gradić a ja sam iz znatiželje kada su mi pre petnaestak godina roditelji uveli Net, probala da nekoga zanimljivog upoznam za druženje. Mesecima sam “kuckala” sa dečkom koji je iz jednog velikog grada i koji se predstavio kao student koji nema roditelje. I njegove slike su mi se dopale koje je redovno slao na mail-u a i na MMS-u, ko se seća funkcionisanja davnašnjih telefona.

Prvi signal za uzbunu je, kada mi je tražio novac, nešto sitno, a ja da ne izgubim “online prijatelja” i sažalila se jer nema roditelje, slala sam skoro svake nedelje preko pošte. I trenutak upoznavanja… Dečko koji je me je čekao na autobuskoj stanici nije bio onaj “student” sa slika – sasvim druga osoba, koja me ubeđivala da je to on!? I da pobegnem glavom bez obzira i prijavim “prevaranta” otišla sam na piće, da mi kaže sa kim sam se dopisivala godinu dana…

Ostala sam bez telefona, torbice i ko zna šta bi tu sve bilo da nisam vrištala a on pobegao. Danas imam sve društvene mreže sem “tiktoka”, zbog rodbine i prijatelja koje lično poznajem. Čitateljka.”

copyright: Vivstars.com Kreativno novinarstvo Foto: Pexels