I want My MTV: Piše – Aleksandar Arsenijević

Ovaj tekst će pročitati, sigurno, jedno desetak ljudi, koji i dalje prate MTV i koji se interesuju za nešto, što nije – “Pokazala sifone i reklamira tikete” ili “Neki šef senzacionalistički najavljuje prelet Saturna preko Neptuna.” MTV se vratio u medijski etar, i pokrenuo 24.časa dobre muzike.

Bez rijalitija, bez svih gluposti globalizma- osim dobre stare muzike i sjajnih video spotova. Sredinom osamdesetih prošlog veka, ovaj kablovski kanal imao je slogan – I want my Mtv, a promoteri su bili Madona, Majkl Dzekson, Bili Ajdol, Tina Tarner, Sindi Loper…

Danas, čitajući sve digi novine (nema ništa, glava boli) pa na daljinskom “prelistam” 333.kanala, na kojima je, još jedno veliko – NEMA NIŠTA, naletim, pred kraj ovog broja, MTV 80s.

Vratio se, došao je, i to u doba – kada se sve odlaže, od revija, emisija, filmova, nagrada, i kada industrija Zabave razmišlja, kako dalje i kada početi!? Industrija Zabave skoro i da ne postoji, ali u Srbiji – idustrija šunda radi punom parom.

Ako nastavim da plaćam preskupu kablovsku i naredne godine, to će isključivo biti zbog novog-starog Mtv-a. Redizajnirani retro logo, sa svim onim spotovima, koji se vole, obožavaju.

Eto, vidite da je vreme da se ovaj svet resetuje i da se sada vraćaju stare dobre stvari. Pop kultura nisu rijalitiji, ni u svetu a ni ovde. Nije Pop ni ova muzika, koju niko ne kupuje i posle par meseci je zaboravljaju i klinci, fanovi tog faha. Zato, ako pogledate na jutjubu, najviše pregleda imaju spotovi iz osamdesetih i ranih devedesetih.

Tada je bilo najviše kreativnosti, mnogo truda i elana do novog milenijuma, koji, kao da je ubrzao svet, pa i “entertainment” bez ličnog pečata, i autorskih dela, bez izdvajanja kvaliteta.

Pre dvadeset godina je “došao i taj peti oktobar” i svi smo svedoci tog, i vremena posle. Šta je bilo, znamo. Skup lažnjaka i prebiranje i sabiranje onog, koji nas je i doveo do toga da ga smenimo.

Budućnost je važna, ali poenta je u sadašnjosti, da je živimo bolje. Kada? Niko ne zna. Ni kod nas, ni u svetu. Kod kuće posedujem veliki broj knjiga, od svog dede -koji je napisao “Organsku Hemiju”( prof Stanimir Arsenijević.), i u spomenici Dimitrija Davidovića iz 1938.godine, pročitam i ovo:

“Na kraju, prvi srpski novinar, otac jugoslovenske štampe, gonjen i proganjan povlači se iz javnog života… gde je umro u velikoj bedi 28 marta 1838 godine. Niko i ne pominje, da je Dimitrije Davidović prvi urednik “Novina Serbskih” a i zašto, kada smo se uvek “lepo” odnosili prema umetnicima, da su ostajali gladni. Gladan sam dobre muzike, pa za predjelo – Tina T. What’s Love… Got To do With It!

Foto: MTV printscreen