Halo Hitna nije mi dobro. Smaraš, pijemo kafu

Veliki sam meteoropata, godinama, i pre neko veče mi se slošilo. Imala sam pritisak 160 sa 90, i jedva sam otišla do kupatila da se umijem. Pozvala sam Hitnu Pomoć…

Halo, da li možete doći, jako mi je loše, toliki mi je pritisak, pijem redovnu terapiju za druge problemčiće, ali ništa ne deluje. Molim vas!

Odgovor me je šokirao od dežurnog lekara… “Lezite i spavajte, ne možemo da dođemo, nije vam ništa, taj pritisak nije veliki!? – Da li trebam umreti da biste vi došli, upitala sam.

“Dođite kolima sada ako umirete!”, reče mrtav ladan doca i spusti mi slušalicu. Ja nemam auto, nemam toliko para za taksi i živim sama.

Nekako sam se obukla, isteturala iz kuće i zamolila komšiju da me odveze do ambulante. Kada sam stigla oko 22h, dežurni doca je kafenisao sa sestrama, vozačem i ostalim osobljem.

“A, jel’ sti ti ta što je zvala?”, reče mi dežurna sestra i ostavila me jedno pola sata da čekam docu u čekaonici. A onda se pojavio on. Musav od neke čokolade, oko ruke neka uprljana maska, i sa telefona trešti “rijaliti program.”

Objasnila sam da mi se suše usta, da mi se vrti u glavi, da mi je jednostavno jako loše… Krenuo je doktor da mi priča o Prvom svetskom ratu i kako vojnici nisu imali ni doktore ni Hitne, i tako sam ga slušala desetak minuta…

Ustala sam, izašla na leden vazduh i nastavila pešaka do kuće. Bilo mi je malo bolje. Zaspala sam brzo, čim sam stigla kod kuće i pregledao me je drugaricin sin, koji je privatni lekar, te nisam morala ništa da plaćam oko pregleda.

Saznala sam da imam nizak šećer, i da mi je imunitet u užasnom stanju, i odmah sam bila kao nova posle infuzije. Mira (iz jednog malog mesta.)

copyright: vivstars.com web magazin Pop Kulture – Kratke fiktivne priče