Futuristika & fikcija: “Svet budućnosti” epizoda 1.

Godina 2195. Zemlja je postala mirno mesto za život, ali i jako opasno – ako nemaš karticu sa deset bodova.

Bodovi označavaju, koliko novca imaš koje si stekao od svoje desete godine: zarada u školi, pravljenje androida u fabrici od osamnaeste do dvadeset i pete, i onda ti hologram života odabere dalji posao, brak i kako ćeš i dalje živeti i toga se pridržavati.

Većina buntovnika je “ispod podzemlja”, tako se naziva mesto – koje je na velikoj planini. Veze nema sa nazivom, niti je neka rupa, ali preko dvesta milioba ljudi živi – duboko u steni planine sa raznim prolazima.

Prolaz 1. je vodeća sila stanovništa. Oni žive sedamdesete dvadesetog veka. Prolaz 2. je naučna teritorija prognanih, – koji se bore da pobede sistem zemljana i vrate svet u nekadašnje stanje.

Ja, Sendi mlada devojka živim u trećem prolazu – radničke klase koja proizvodi hranu, jer na zemlji se proizvode veštačke bobice koje, kada se stave u hologram, koji svi kod kuće imaju – one se pretvaraju u željenu hranu.

Ta hrana je sintetička, i samo ima ukus kao prava, nekadašnja, pre velikog pada sistema u starom svetu…

Kada je 2166.godine pao sistem, i kada nastupio zastoj i mrak, srari svet je zapao u krizu. Moja porodica je izgubila svu ušteđevinu, a obnovom je potpisan i mir za novi svet. Ko nije hteo novi poredak, proteran je iza kupole na planinu.

Kuća nam je od stakla, godišnjih doba nena, jer je zbog greške jednog pokojnog naučnika – večito leto, sa kiselim kišama.

Otkako smo kodirani, nema zaraznih bolesti, i zaustavljen je decenijiski virus, pa posle jednog veka – ljudi ne nose gas maske sa kiseonikom.

Prognanima je dozvoljeno da se zaljubljuju, pa sam već tri godine u vezi sa pravim čovekom, dok “zemljani” sklapaju brakove sa androidima…

Oni su fizički ljudi, ali su napravljeni po vašem nacrtu i oni partnere vode kroz život i navike. Koristi se dnk od nekadašnjih ljudi iz starod sveta. Volim da idem u Prolaz 1. jednom godišnje, kada dobijem vizu, i da posećujem repliku starog sveta, i sedamdesete.

Tako mi je žao tih ljudi koji nisu ni sanjali kakva će budućnost biti, ali su uživali u svim prirodnim blagodetima.

Volim i kasniji period – posle dvehiljaditih, kada su ljudi koristili mobilne telefone, i sada su muzejski eksponati. Svi danas imamo ručni sat sa hologramom, i jednim komandnim dugmetom ulazimo u dimenzije potreba: tu je arhiva prošlosti, muzike, časopisa, školskih predmeta.

Ja sam kupila 32 nivo, to je srednja škola, koja mi je ugrađena u memoriju – mali čip iza levog uveta… Ujak mi je naučnik u Prolazu 2. i na korak je do toga da usavrši sa kolegama vremeplov, koji bi otišao u pandemijsku godinu 20… i da otkloni greške “starog sveta”.

Prošle godine su dvojica njegovih kolega ostali u starom vremenu, još uvek su tamo – pokvarila se mašina, i rizik je i pitanje ko bi se ponovo vratio u prošlost. – Sendi, da li želiš avanturu i da ispuniš zadatak, koji bi promenio put čovečanstva? Demijan i ja smo u maloj mašini – vremeplovu. Spremni da zakoračimo u 2021.godinu…

Originalne priče i kolumne: copyright Vivstars.com Foto: Pexels Ilustracija