Dorćolka: “Popadija, Mira, Sanja & pečeno pile”

Satira & Esej – Originalne Vivstars Priče:

Ode još malo leto, a Beograd mi nije ni u malom mozgu. Možda, kada se prisetim ranijih godina – kako sam “špartala” kaldrmom, splavovima, kafanama, i kako sam bila mlada po godinama, glupa, naivna i puna para. Sada sam zdrava, mislim da sam se mentalno “očistila” na selu, a majka mi kaže preko telefona

– Ćerko, ti si na deda Radeta na svoju ruku, onako, malo čuknuta, ali si uvek bila zdrava. Selo je lepo, ali ni ljudi nisu što su nekada bili… Dogovaram se sa Mirom drugaricom iz Virovitice evo, par meseci da mi dođe, i stigla je sa svojim psom, koji se zove Rio, ima roze mašnicu, iako je dečkonja…

Mira je “prebotoksirana” i zavidim joj, ja sam puna nekih sitnih bora, ali Miki reče da ima neke pomade koje će to regulisati. Ponela je koferče sa sobom, isto imam i ja, zajedno smo godinama letovale, a takvo – roze sa crnim tufnicama ima i Sanja, koja mi je drugarica od malih nogu.

Sanja se ostvarila u ulozi majke još kada smo bile na Fax-u, pa je neko vreme boravila kod nas, jer su je njeni liferovali iz kuće “od bruke.” Sada je to dete veliko, a sluša goru muziku, nego Sanja i ja pre sto godina – kada smo “harale” prestonicom. Mira je poželela da odemo da seoske Crkve i da se pomolimo Bogu, a ja sam napravila venčiće od travki i cveća, da budemo “u tonu i pobožne” kao što je jesmo, dabome.

Stara je i lepa Crkva u ovom selu gde boravim, tu živi i jedna siromašna porodica sa dečicom, pa smo spremile kolače i dale smo im, a mi smo rešile da, pošto je veliko dvorište oko objekta – uživamo i malo čalabrcnemo. Krenule smo iza Crkve da upalimo sveće za zdravlje, tu je neka posebna prostorija sa “nekim starijim čovekom, koji nas je gledao mrkim pogledom” – a pored njega neka mlađa žena koja sedi na klupi sa slinavim detetom i jedu pečeno pile.

Rekle smo – Dobar dan, a onda se prolomio neki prodoran glas iz pozadine “Bog Vam Pomogao, sveće se ovde kupuju, ne može, da ih donosite od kuće.” Ja sam imala u ruci i cveće i sveće, kao i drugarice, a lovu bi svakako ostavile, nisam znala da mora odmah da se “daruje” keš.

Lik me je ladno povukao za ruku, a ove moje dve vrisnule. “Ma ko si ti? Otkud ti pravo da vičeš i jesi ti vlasnik crkve?” – dreknula sam ja žestoko. Taj, sa prodornim glasom je “Pop, a ta sa piletom u ustima i slinavim klincem je popadija.” Nastao je haos…

Matori koji prodaje sveće je vikao i pozivao se na “partiju”, popadija mi pokazala srednji prst, masni prst od pileta, klinac mi šutnuo kotaricu, pop hteo da me bije u sred Crkve…” Izletele smo i besne krenule kod moje kuće, a uz put, srela sam Darka koji u selu kosi travu, i sva nervozna ispričala šta nas je snašlo.

Valjda je taj pop došao iz nekog drugog sela, i meštani ga ne vole, ali mu niko ništa ne može jer je u partiji!? Svešteno lice u partiji? Helou, čoveče, Bože me prosti! Kaže Mira, da je Bog jedan i da popovi nisu “bogovi” nego biznismeni.

Pomolićemo se uz ručak. Pržile smo jaja, deset komada, sa zelenom paprikom iz bašte. Jogurt iz prodavnice, salatu donela baba Ranka. Kolač se “krčkao” a lubenica ladila u ledenoj vodi u koritu. Pitam Sanju šta ima novo po Beogradu, kako nova gajba u Bg na Vodi, koju joj pazario sponzor…

A ona mi priča, kako je bila na nastupu neke Dzehte, Dzezve, Dzehve i kako se njena mala slikala sa njom, i kako je bilo “ludilo.” Samo što je nisam isterala iz kuće, i da mi nije drugarica od malih nogu, zvala bih socijalno…
Čitamo se opet uskoro.

Vaša Dorćolka

copyright: Vivstars.com Svi likovi i događaji su fikcija, kroz satirično štivo autorke teksta. Zabranjeno preuzimanje. Sve kolumne sa ovog sajta su zaštićene.