Dorćolka kolumna “Šta muškarci i žene ŽELE?”

Drugari

Snežana i Lalica su moje drugarice iz perioda kada sam krila da ulazim u tridesete, i lagala, da sam tek u dvadeset i petoj godini. Našle smo se! (Mi i dalje izgledamo mladoliko.) Devojke bez frajera te davne 2010, sa odličnom građom, ambiciozne i neumorne, kada je provod i noćni život u pitanju.

Na jednom splavu sam se iznervirala kada sam videla koščate klinke koje izgledaju kao sa štajge, okružene kvazi menadzerima, i nije mi tada prijala muzika, koja je i deset godina kasnije ista, za debile. Sela sam u Taksi i otišla na Veče osamdesetih i srela Sneki, koja se raspravljala sa konobaricom koja joj je donela prljavu čašu. Ubacila sam se u raspravu, a Lalica je bila menadzerka tog prostora i, nekako smo se udružile. Danas se smejemo toj situaciji, i sve tri smo na dobrom putu da postanemo za par godina “Očajne Domaćice.”

Naši muževi se bavi istim poslom. Ma sudbina je još luđa od nas samih.

Prošlog vikenda smo otišle na jedan gradski događaj, i bile smo meta pogleda. Od onih “koščatih” koje sam pomenula, do poznatih trešerki sa malih ekrana. Kaže Sneki, da ne izgledamo kao gastarbajterke neke? A, ja se mislim u sebi, ma ćuti, prave smo kuguarke…

Nisam protivnica mobilnih telefona, i ne hejtujem savremenu tehniku koja nam pomaže da se snađemo, i pronađemo neku ulicu. Ili, u slučaju nas tri, da nas taksista ne vozi jedno tri kruga oko Slavije i naplati nam troduplo vožnju.

Kada sam prvi put došla u gastarbajteriju, rekli su mi, da taksi prevoz nije skup, štaviše, jeftiniji je i od gradskog prevoza. Beogradski vozači se takmiče sa onim iz Njujorka brate mili… Pošto mi je pukla štikla izlazeći nervozno iz taksija, Lalica je carica, koja u tašni kao i svaka pametna savremena ženska, nosi super lepak. Bila sam kao nova.

Na ovom prvom gradskom događaju, upale smo u tajming nekog skupa i proslave ovih aktuelnih partijaških ulizica. Spikerašice sa tonom kreča na faci, neke pevaljke koje se ližu sa ovima, da bi ih zvale u jutarnje programe, i neke kvazi urednice modnih magazina. Jednu, koja je prošla kao furija pored nas, nisam stigla da upitam: Kako ti je devojka i da li je istina da su te proterali iz Germanije, jer si tamo švercovala fejk robu? Brzinski je protutnjala, i držala je sigurnu razdaljinu, da me slučajno ne prepozna…

Pored ovog objekta, moj drug iz školske klupe drži Jazz bar i laganim koracima, smejući se glasno, da nas čuju ove oklagije, samo smo promenile lokaciju… Nema čudnih faca, sve do jedne – prelepe mlade devojke i one u fantastičnim godinama koje ne drže mobilne telefone, nego zaista uživaju u koktelima i dobrom muzičkom vajbu.

Posle ponoći nam se pridružio i stari drugar, koji nam se požalio da su mnogi viđeniji likovi u fazonu, ali da je on još uvek soler…

Kao od stene odvaljotka od lika, sa tetovažama i toliko crnim obrvama da sam se uplašila, prilazi i bez pitanja počinje da muva… Objašnjavam da sam udata, da sam sa drugaricama… Ne vredi, još kaže da obožava i zauzete i udate i starije. Alo dete, imam četrdeset! -Ja imam dvadeset i sedam i iskusan sam sa starijim ženama!?

“Ja starija, ja žena? Ma ja sam bre ribetina sa iskustvom. Bolje da ne krećem, jer ako me izazove, morala bih da pokažem razliku iskusnijih, i zbog čega smo bolje od ovih radodajki sa manje godina.”

Kada ne možeš da skineš sa glave smarača, naručila sam mu tri ture, a gej drugaru kazala, da ne mrda i da bude tu, i sada će Dorćolka učiniti čudo. I, kako se meni manje udvarao, a sve više lokao i klatio se, i pokazivao bicepse, sve više je varničo sa Smokvicom, kako zovemo ovog našeg frenda. Samo su se izgubili, i nadam se, srećnoj i dugoj gej šemi…

Dok ovo pišem, javlja Smokvi kako su se krevetali tri puta, i da mu je i u trezvenom stanju tetovirani biceps, izjavio ljubav. Dobro da sam se udala na vreme. Ovo više ne znaš da li je neka riba kombinacija za stotku, ili je svaki drugi sa ženom u šemi, da prikrije svoju drugu, duginih boja, stranu.

Iako mi ova divna i prelepa zemlja nije ništa kriva, jer u njoj kolo vode oni koji su bez talenta, koji nemaju dovoljno herca da menjaju svet na bolje, jako sam nostalgična i privržena roditeljima. U redu je to, što me moj južnjak čeka tamo preko, i što mi je makar malo više život sređeniji, ali, tako sam nešto ranjiva i gledam roditelje koji su srećni zbog mene, i tako bih ih grlila kao malo dete.

Stranci nemaju taj osećaj za brigu kada su deca u pitanju. Oni ne kapiraju da naši roditelji sa Balkana o nama brinu i kada napunimo trideset, četrdeset i pedeset. Njima je to neshvatljivo, da i kada oni ostare, naša je moralna dužnost da brinemo mi sada o njima. Barem se po ovoj dobroti razlikujemo od mnogih zapadnjaka.

Pošto putujem sutra, danas sam zvala neke stare prijateljice da ćaskamo uz kaficu, i jedna mlađa od mene nasmejala me je do suza. Žaklina se druži sa jednom, kako ona kaže dobrodušnom sponzorušom.

To su vam one, koje se na Instagramu foliraju da vode život iz bajke, da su tatine devojčice i obavezno slikaju ocene sa fakulteta. E, takva jedna je upecala nekog gradskog bogataša i sve je u vezi sjajno funkcionisalo, dok se ta mala ponašala u skladu sa svojim izgledom. Zatupasto i klimala glavom.

Kada joj je Žaklina predložila, da malo podigne šemu na drugi level, ova je počela da kuva i sprema po stanu, i bogataš se ohladio od nje i šutnuo ju je.

Znate šta, muškarci su malkice iskreniji od nas žena. Oni vole da žive, izlaze ili spavaju sa onima, koji su iskreni. Kada pokažu neko drugo lice, oni pronađu novu lutkicu koja trepće očima, ili neku koja ne zaklapa poput mene, sa svim manama i po nekom vrlinom. Foliraže bez!

Do sledećeg ponedeljka, cmoook od Vaše Dorćol Girl!

copyright Vivstars.com Zabranjeno preuzimanje kolumne. Svi likovi i događaji su fikcija i umetničko izražavanje autorke teksta.