Dorćolka: Jedan običan dan…

SATIRA, FIKCIJA & ESEJ

Dan pre pomeranja sata:

Mira Šiz me jutros probudila u 8 sati, da ne znam gde mi je glava. Dete sam odvela kod babe i dede u Niš, a stigla sam i do pijace da odem i kupim kajmak.

Nešto mi se jede kajmak i prepečeni hleb na ringli, jer sam toster pokvarila. I tako sam sedela kraj prozora, gledala u jednu tačku i jela onaj kajmak kao da mi je poslednji i iskreno sam razmišljala, da nisam rodila dete, da se nisam udala – ostala bih sama i prsla kao zvečka.

Ali, da me drage čitateljke ne shvate pogrešno, onim tempom koji sam ja “lomila” kroz život, to niko, ioale pametan ne bi izdržao.

Mira Šiz je strejterka i do pre godinu dana je šetala mnogo jake momke. Sada ima žensku, neku bivšu robijašicu i Mira voli da ljudima – ili zase.e život ili promeni na bolje.

Eto, robijašica se smirila, krenula kod Mire u salončić da radi…a Miru volim, iskreno i čisto, ona mi je i brat i sestra i deo moje prošlosti.

Dan posle pomeranja sata:

Imam još jednu drugaricu Miru, ali nju zovemo Nena. Ona je moje godište, išle smo zajedno u srednju, pa je ona studirala velike škole i zaposlila se u mnogo bitnoj firmi u državi.

Sretnemo se uvek jednom mesečno…ona skida kilograme brzim hodom, a mene mrzi i da puzim. Onda se na pola puta sretnemo, kod Francuske Ulice, i site ispričamo o životu.

Povredilo me je Nenino izlaganje, kako je njen život uništen jer nema dece!? Pa imaćeš, i da nemaš nikada, pa štaaaaa breeee, aloooo!

Ovo nije patetika, nego realnost. Meni je majka celog života pričala da je bolje da nikada ne ostanem blažena, i da je bolje da ostanem sama, jer bih bila loša majka i loša supruga. Ja se nisam ljutila, jer je žena donekle, tada, bila u pravu.

Nena je imala duge veze, baš duge. Imala je i ima višak kilograma, ali prelepu glavu i još lepšu dušu. Veze je završavala, jer su je prevarili, jer nije atraktivnog izgleda poput mog, i varali su je.

Onda je uz ovaj posao koji ima, sretala izuzetno uticajne ljude iz svih sfera života, i naletela na Branka našeg školskog druga. Branko ima ćerku i sina od po dvadeset godina koji rade sa Nenom. Oženio se rano, i ja sam tog štrebera potpuno zaboravila…

Taj lik, Branko, je pre godinu dana otišao u Dojčland da unovči još više svoje radne sposobnosti, smuvao Nenu, i verili se.

Kada mu je Nena rekla da želi decu posle godinu dana veze, on je mrtav ladan odgovorio da već decu ima i da ne želi.

Onda sam ga ja pozvala pred Nenom, jer je ona dobrica… Halo Branko, nećeš da se Nena porodi, a oćeš da imaš ženu majmune, koja će ti služiti da ti pere us.ane gaće i da ti mazi mlitavog i da ti cedi bubuljice na tom rošavom licu…

Spustio mi je slušalicu. Ja nisam feministkinja, i slične sektaške gluposti današnjeg vremena. Ali, poruka za devojke u četrdesetim godinama i drage gejeve.

Dok ste srećni sa sobom, boli vas bre šta će okolina reći. Nemojte se nadati da će ovde biti dozvoljeno usvajanje pojedincima, nego se pomirite da čuvate životinju.

Bolje je biti sam, nego da nekome budete rob ili robinja… Nena je pre dvadeset godina bila moja motivacija kada sam raskinula sa “matorim” Mafijozom i mislila da je kraj sveta.

Ona je meni davala savete, krila me je u njenoj vikendici na Avali, jer sam mu ja pretila, pa on meni pretio, jer sam mu preterano pretila…

Čitamo se opet, vaša Dorćolka!

Svi likovi i događaji su umetničko izražavanje i fikcija. Originalno Vivstars štivo: copyright