Dorćolka: “Gde DUNAV ljubi nebo”

Drugari,

Sve je postalo novac i prestiž. Javna scena, Instagram pratioci i koliko mi neko “lajkuje” objave pa sam skoro sve slike uklonila. Ostale su neke lepe uspomene i fotkice na kojima sam sa najbližim krugom ljudi. Dve drugarice i trojica drugova. Previše za današnje uslove.

Sedela sam na Kališu na klupi, jela omiljeni kornet sa jagodama i slušala reku i prolaznike. Ovo dugo nisam radila i mogu vam reći da sam uživala. Poremetila me je moja memorija koja non-stop nešto rekapitulira. Da li me je neko od gomile ljudi koje poznajem, sa kojima izlazim, sa kojima se kuckam i da budem skromna, poznaje me pola grada, pozvao ono najiskrenije i od srca da pijemo kafu, da večeramo? Ne, pozovu me kada ja njih pozovem da se vidimo. Da pitam i vas, da li vas ljudi zovu kada im nešto treba i kada imaju koristi od vas? Pretvorili smo se u Matrix, i ustajemo sa jednim utabanim tokom sadašnjice, da prvo pogledamo šta “ima na Instagramu”, bolje rečeno šta se dogodilo. Družimo se da sliku “šerujemo” i da umesto uživamo u bojama okruženja, razmeni energija, mi provedemo sate i sate gledajući ko nam je ostavio komentar i koliko smo puta “lajkovani.”

Nisam majka, iako to mnogo želim, ali me brine jedna rečenica koju sam pročitala u štampi… Svaka slika koja se objavi na netu, ostaje zauvek. Roditelji molim vas, ne objavljujte fotke vaših mališana jer ima previše predatora kojih nismo ni svesni. Otkud ja znam koja persona sa čudnim namerama može i šta uraditi od jedne moje fotke i da tom istom fotkom manipuliše na lažnom profilu?

Moja Snekica drugarica sa kojom volim da ispijam kafe, juče mi je prepričavala jednu gradsku žuraju. Kaže, dvestotine ljudi je došlo na jedan rođus i umesto da đuskaju da se vesele, svi su držali mobilne telefone. Za moju feštu koju ću organizovati za kolege i prijatelje, zabraniću korišćenje telefona… Ili dolaziš da me vidiš i uživaš zato što sam blesava drugarčina do bola, ili idi na splav pa se selfikuj.

Pravila sam i jedno istraživanje. Kako i lako do posla!? Pisanje na Vivstarsu mi je hobi i zanimacija, ali šta još mogu raditi? U jednoj poznatoj firmi sam ostavila svoj CV i čekam odgovor. Menadzerka firme me je odmerila od glave do pete i ljubomorno obrusila da će se “možda” javiti. U drugoj privatnoj firmi sam otišla i porazgovarala sa vlasnikom, oko posla sekretarice. U pola sata “ćaskanja” objašnjavao mi je kako su ga ribe koristile i da je prema njegovim rečima, prava sreća naći devojku srednjih godina koja je prošla sito i rešeto!? Znači, bario me je.

Treći poslovni pokušaj je, prodavačica u butiku. Ja se ne stidim nijednog posla… Ne smeš da sedneš, ne smeš da jedeš ako ima previše kupaca (a vreme je pauze) i ne smeš u toalet za to vreme, tako mi u dahu objasniše da me je oblio ladan znoj. Na još dva “istraživanja” šta bih mogla i gde da radim, pitali su me kojoj partiji pripadam. Ni u jednoj nisam! Ali sam podrška ovima što su na birou preko petnaest godina i simpatišem opozejšn. Zahvalili su mi se i nisu se javili. Ravica ne umem da budem, mislim ja jesam liberalna, ali da idem sa nekim jadnikom za pare, to nisam ja. I to je propao pokušaj da sebe vidim kao švale*ku ili sponzu, a ni partijašica ne ume Droćolka biti… I ne biti 😀

Da se udajem za bogatuna koga ne volim, ne mogu. Posao sam dobila da prodajem knjige. (Oduševljen autor i saradnici Vistarsa, opsednuti knjigama kao ja šopingom.) Knjige su polovne, i prodavaću ih kao terenska radnica. Liku sam rekla da ću to ipak raditi gratis… Knjige su jedino vredno i neprocenjivo blago, koje skoro više niko i ne kupuje a, ljudi koji se bave ovim poslom su normalni i nisu mi zagledali koje je boje veš ispod Armani suknjice koju nosim.

Nešto se mislim kako je danas U Trendu biti razveden? Razvod je sada titula i hvaljenje na sva zvona i na usta. Ovo je i odgovor zbog čega nisam htela da se do sada udam. Nije naleteo onaj, koji bi pola dana ćutao kao i ja, ostatak vredno radio a uveče, umesto spavanja verglao po dešavanjima. Setila sam se Darka sa Ceraka.

Bila je to, mislim 2013. godina i on je vlasnik jednog kafića. Visok, razbacan i neverovatno obdaren. To mi je smetalo, ali sam se navikla jer je mirisao na pravog muškarca. Onaj osećaj kada me zagrli, a ne bazdi na točene parfeme, dezodoranse i na hemiju iz teretane. Božeee, kako ja ne volite likove koji gule i otežu u teretani. Jedan me je isprepadao prošle godine, kada sam ga zatekla u mom vešu ispred ogledala i u štiklicama koje mi je unakazio. Čovek je ladno igrao uz onaj sajber triler “Paranoooičan bićeš mili posle mene…

” Da, Darko. Upadnem u njegov kafić i zaletim se u njegov zagrljaj i ljubimo se cele večeri. Kada mi je kupio verenički prsten, sećam se da je njegova bivša saznala i dovela klince za koje nisam imala pojma da ih je napravio. Žena je počela da krešti, bivša da, o alimentaciji i kako sam jadnica ako se budem udala za njega. Previše mi je blebetanja u mom životu, pa nisam htela da mi njegov pakao bude životni stil i otkačila sam i njega.

Danas sam videla Darka i to sa bivšom, sa onom koja je dobila nervni napad zbog mene. Osećaj me nikada nije prevario, ali i drago mi je da se isti i slični pronalaze.

Volim Dorćol, jer u njemu žive svi. I sa konca i sa konopca, što bi moja baka rekla. Lepo je videti taj sklad nesklada, i kako se muvaju dvojica likova. Ja gledala sa terase, kako lik koji ima majicu onog Haškog k*etena čeka dečka, koji ima majicu sa duginim bojama. Videla sam i likušu koja stoji sa ortakinjom i ogovaraju nekog dečka, kako je on navodno štrokav i prljav… A ona rovari po nosu i stavlja prst u usta. I takooooo. Popila sam limunadu, našminkala se, obukla kao da ću da se pojavim na Grandovoj sceni da njišem kukovima Popoviću i Žiki basisti… Pozvala taksi i krećem na avanturu “Od sumraka do svitanja!” Pišem vam za sedam dana…

Vaša Dorćolka.

copyright Vivstars.com Zabranjeno preuzimanje bilo koje Kolumne. Svi likovi i događaji su fikcija i umetničko izražavanje autorke teksta.