Dorćol Girl blog: Vesna Pisarović moje mladosti

Devojka 2000-tih!

Vozikanje autobusom je danas retro priča, em su busevi razdrndani gore nego devedesetih, em je dobro što od tolikog drmusanja izgubiš želju da jedeš, piješ i eto par grama manje.

Vraćala sam se iz sela u grad, gledala kako vozač puši kao turčin, a nama ostalima je zabranjeno pušenje i čula jednu pesmu koja mi je olakšala to trusno putovanje.

Vesna Pisarović!!!! Kakva je to bila lepotica početkom dvehiljaditih. Da je u to vreme bilo Instagrama ovih mreža na telefonima, ona bi bila sada mega Diva u regionu.

Kakva Rozga i slične. Vesna je prirodna lepotica, malecni parfem prelepog dizajna. Dok sam tako slušala “Kako mi Nedostaješ” setih se svojih najurbanijih dana od pre petnaestak i više godina.

Kad sam bila dobra riba, ličila sam na Vesnu Pisarović preribetinu tog vremena.  Otišla sam na more 2005. godine i neka dečica sitna me opkolila da im dam autogram. Ko sam ja? Ti si Vesna? Oh, da, jesam, rekoh sa tvrdim BeGe akcentom da ih zafrknem i naravno da mi nisu poverovali, meni lisici fejkari.

Tad sam se zabavljala sa jednim Zemuncem koji je imao kućerinu blizu Sutomora, a najbolja mi je drugarica bila Marica Lajsna.

Nju su svi zezali jer je plakala na tužne ljubavne priče. Ja joj ispričam kako sam sanjala Bred Pita koji me drži na kolenima dok ja navodno umirem, ona krene da roni suze.

Mira Šiz joj pričala kako je pretukla nekog dečka što joj maznuo tašnu, ova plače, žao joj za tog nepoznatog dečka – Možda je bio gladan!? Takve na kraju najbolje prođu sa tim patetikama…

Evo udata je u Minhenu za nekog bogatog dedu, troši dnevno hiljade evra sa kartice i da ne bi poremetila liniju koju ima, neka surogat će roditi umesto nje. Toliko je emotivna!!!!

Zemunac iz Sutomora je bio opasno zgodan frajer i tako se dobro ljubio da je meni to bilo dovoljno. Šta će mi sve ono ostalo, kada me čovek pogleda plavim očima, dohvati nežno i presavije da smesta doživim vrhunac. Zabavljala sam se zbog te kuće na moru i što se dobro ljubio, iskreno.

I gde ćemo – šta ćemo prvo veče, ajde do neke diskoteke i tamo je pevala Vesna Pisarović. Kao sumanuta sam skakala a nisam imala pojma njene pesme, koje su mi danas sve drage.

Moram vam reći da je neverovatno sećanje na te dane, pošto niko u izlasku nije gledao u telefon kao danas. Bili su oni malecni telefoni samo za poziv i sms, a kada uđeš u disko nema signal, i onda cirkaš piće, malo se klatiš uz muziku, merkaš sa strane.

Skoro mi pričala poznanica da je bila na nekom fensi mestu u gradu i da su sve ribe ličile jedna na drugu: Od usana, kupljenih nadogradnji, garderobe ko’ iz Malezije, a muškarci ko’ iz Latino serija – nabildovani, ušećereni, kvarcovani, samo im falila šipka da zaplešu i svi se fotkali za Insta, da niko nije obratio pažnju na prezgodne igračice sa Kube.

Dobro, nije ni moje vreme imalo neku Elitu, ali su muškarci bili baš dobri frajeri. Dok sam se prisećala i roštiljanja na moru i kako sam zapalila roštilj a vatra se proširila na garažu, pa nas je Zemunac, mene i ovu isterao na sred ulice…

Polagano smo stigli drmusajućim autobusom. Da bih opet izgledala kao Vesna Pisarović potreban mi je dobar hirurg, malo vežbanja u stanu i hrana sa sela; papričke, peršuni, pasulji i graškovi…

Opet se vraćam gde sam stala. Pa se čitamo redovno! Vaša Dorćolka!

copyright: Vivstars.com Svi likovi i događaji su satira i fikcija pop kulture. Cilj kolumne je Zabava i promocija Originalnih Priča.