Daily Pop: Fitness trener i zaljubljena ministarka

Cilj kratkih priča i satiričnih tekstova je edukacija i zabava. Da mladi koji čitaju, nikada ne postanu poput fiktivnih aktera.

Jelicu sam upoznao dok sam prodavao duvan na “Zelenom vencu” pa smo se zajedno vraćali do našeg sela u okolini Mladenovca, tako smo se i smuvali.

Ona je brzo ostvarila njen cilj, i došla preko kreveta do garsonjere, a ja – morao sam da nabildujem telo i krenem da radim sa bogatim babama treninge. Prvo sam u garaži dizao stari auto, a kada sam nabacio prvu masu, zaposlio sam se kao spasilac na Bg Adi. Tada mi je posle smene prišao jedan modni fotograf, i pitao me je želim da radim kao model? Pristao sam, ali za pare.

Slikao me je do pola, bez glave, i ponudio još nešto; Da će mi on uplatiti kurs za fitness trenera i da za njega radim. Treniraću u njegovom studiju poznate i bogate. Davao mi je i dobru garderobu, a kada se napijem mogao sam i sa njim da budem blizak, ali za pare. Brzo sam ušao u štos, a pored završenog kursa za fitness, upisao sam i masažu.

Pevačice su volele da ih treniram, jer sam komunikativan, snažan i enormno visok i maljav, ulivao sam im motivaciju. Brzo sam otkačio modnog fotografa, jer mi je Jelica ponudila da živim sa njom i da ordiniramo svako na svoju stranu, ali za dobre pare. Ona se spetljala sa politačarom, a on je imao neobične navike, pa joj tražio lika koji bi udovoljavao njegovoj “koleginici” i da ona mnogo plaća… Upoznao sam se u gradskom restoranu sa ministarkom.

Mnogo je lepo mirisala, kulturna žena i negovana. Primetio sam da joj fali mnogo nežnosti iako se pohvalila da je u braku… Masirao sam joj vrat u kolima i pozvala me je kod nje te večeri. Radio sam joj uljanu masažu celog tela. Zaspala je i čekao sam da se probudi. Oduševila se i sutradan smo ugovorili i trening. I tako, mesec dana… Dok nije počela da me vodi poslovno: Budimpešta, Minhen, London …

Počela je da me muva otvoreno, šalje nežne poruke, ali poso’ je poso’ brate. Jelica me savetovala da kad se zacopa klijent u mene, da par dana foliram kako se ne dam, a da joj ga dam – tek kad se smori. Opasno sam glumio da je volim i da mi prija njen ležeći stav i gledanje u plafon. Nije umela ni da dahće, niti da me miluje dok radimo onu stvar. Legne i ne pomera se, ne reaguje. Svašta mi kupovala, od krpica do auta i dzeparca, koji sam slao mojima da završe štalu i kupe novi traktor.

U međuvremenu, na jednom treningu sam upoznao i neku plastičnu sponzorušu Minju, inače, Jelicinu drugaricu koja je pravilo društvo ministarkinom mužu. Skapirao sam da mogu još više da napredujem “poslovno” ako to i kažem ministarki. Za zahvalnost i informaciju, dobio sam posao kao njen lični vozač, ali i jednu ponudu; Da saznam gde Minja drži dzeparac od njenog muža i da joj to predam. Biću nagrađen još više…

Šteta što sam to Jelici rekao u poverenju, i to, kada smo “pirkali” u njenoj garsonjeri. Nisam ni imao pojma da je ministarka načisto odlepila za mnom i da me je pratila. Zatekla je mene i Jelicu u nezgodnom položaju. Uletela je u stan i zapretila da će mi biti zabranjen ulazak u grad…

Jelica je dan kasnije otišla u Bujanovac sa Minjinom lovom, gde je radila kao go go igračica. Minja se isto tako izgubila, a ja se vratio kod mojih da odmorim od stresa i velikog grada. Pare se brzo troše i već sam nervozan, a bojim se i ministarke koja je ukapirala da sam lažov i još sam joj slomio srce. Zovem redovno modnog fotografa oko šljake, ali mi kaže da niko neće zbog korone da plaća kao ranije, jer je druženje sa migrantima jeftinije…

Copyright: Vivstars! Kreativno novinarstvo. Foto; Pexels Ilustracija