“Britni, David, Madonna i botovi…”

Pop Culture & People: Iz ugla običnog posmatrača
piše: Aleksandar M. Arsenijević

Dan juče: Kako je biti “slobodnjak” u botovskom okruženju? Lepo je, toliko lepo – da sretneš školske drugove, koji sa fakultetskom diplomom kose travu;

Ćao druže, nismo se videli petnaest godina! “Kosim travu, radna mesta su zauzeli poltroni, kišne gliste a da budem “bot” ne pada mi na pamet” – reče mi, u prolazu moj drug iz klupe…

Još uvek sluša Partibrejkerse, ja Britni. Još uvek kupuje “Zabavnik”, ja “Vanity Fair” – i čeka neko bolje vreme. I ja, kao i većina nas, vas koji ovo čitate… Da ne upoređujem Caneta sa Spirsovom, a volim ih – jer sam Devica koja ide iz balansa u nemoguće, tužno je – što je planeta postala Srbija iz “devedesetih.”

Samo određena “elita” ima prava na sažaljenje, a Britnika od 2008. godine služi kao predmet zaje.ancije tom ludom svetu, a primer je – prave pravcate “heroine” – reč, koju koriste naše raznorazne javne ličnosti, da bi “progurale” pratioce na svom Insta profilu.

Ako su se kršila sva moguća ljudska prava, slomila su se na grbači ove nesnađene performerke. I, nikom ništa. Prošlo je suđenje, valjda neki prvi deo, i opet njena priča prodaje klikove i tiraže na globalu.

Nema pravde – ili da je čekamo, kao što moj drug iz klupe čeka bolje vreme, a umetnost je i košenje, i prodavanje cipela, i preživljavanje iz meseca u mesec i gledanje gluposti – kojima nas smaraju sa 365. kanala redovno…

Dan sada: Drugu sam predložio da počne sa blogovima, sa tekstovima sa pokretanjem svog sajta. Jeste težak posao, ali strpljenje se isplati.

Kada mogu krimogene rijaliti ličnosti i blavori treša da baljezgaju u kameru, i zarađuju, imaš druže dve solucije; da svoje iskustvo predstaviš na jutjubu i čekaš pratioce ili da na svom blogu podeliš “biografiju.” Kako funkcioniše jedan BOT!? – Ovako:

Ustaje ranom zorom, ne pere zube, pije jaku kafu, prska dezodorans između nogu i brzinski ulazi na radno mesto… Pali računar, udara ga da “podigne sistem”, udeljuje lažne komplimente kolegama botovima koji žderu picu ili mastan burek i igraju tetris…

Bot broj 1. ostavlja komentare ispod mnogih tekstova, hvali koga treba i spamuje – ono što mu se ne sviđa. Udruženim snagama nakon još nekoliko kafa, bureka, pica i lažnih osmeha ” – obaraju, prijavljuju stranice na društvenim mrežama.

Kada im je dan “odmora” od podizanja sistema i kuckanja u memljivoj kancelariji – zabavljaju se na Twitteru, i prave mailove i nove profile, koje ustupaju ostalim kolegama, botovima; na kraju dana, slušaju muziku sa aplikacija, u ušima su im sluške, prelaze na crveno…

Ne znaju ko su Cane, Agilera, Britni, Kajli i njena sestra Deni… Nemaju pojma da Zabavnik još uvek izlazi, i Vanity je suviše gej za njih… Ostalo će školski drug da ispriča ili napiše na njegovom sajtu ili jutjub profilu. Želim mu svu sreću! I vama, koji nešto radite da preživite i ostanete samo svoji…

I kakva bi ovo Pop Kulturna kolumna bila, da nema lepe muzike i spota: Pre trideset i pet godina, Madonna je napravila revoluciju – za “Papa Don t Preach.” Nazivali je pre toga, Mini Maus šoubiznisa i senzacijom za jedno leto…

Spot i pesma su razbesneli javnost, a ona govori o pravima devojaka, žena na svoje izbore, na svoje odluke i na pravo da, ako žele abortiraju ili zadrže dete.

Koliko da ovo surovo zvuči, svi smo pokretači svojih odluka, a da ne zvučim kao baljezgatori koji nas smaraju preko svih “platformi” – ako vam se ne sviđa Madonna, Damiano David je presladak i sa šminkom i u suknjici, i sa dečkom i sa devojkom i sa cigaretom …

Živite po svojim ubeđenjima, ne ugroavajući druge, ni one kojima je “botovanje” ružan hobi.

copyright: Vivstars.com Kreativno Novinarstvo Zabranjeno preuzimanje bilo koje kolumne sa ovog web sajta.