Big mama: Retro priče “Voždovac, Ogrlica i Narukvica.”

Gledala sam “Petparačke priče” pre par dana, i iako ne volim teme nasilja, mrljanja i psihodelije, morala sam da odgledam ovo kultno ostvarenje , i da utvrdim gradivo… Pre mnogo leta sam u bioskopu koji više ne postoji u prestonici gledala a više posmatrala ljude u memljivoj sali, koja se osećala na buđ, u isto vreme i na kokice, jeftin parfem i s..mu…

Voajerčine su zauzimale poslednji red u sali, na sredini ljubitelji filmske umetnosti, i dole – prvi red, uvek rezervisan, tada, tih vremena, za mangupe i njihove cice… Ja sam bila jedna od takvih, da kažem cica a, valjda sam i danas, sa olovkom i papirom. Dobro uvek pobeđuje, loše stavke nikada nisu bile kvalitet, a poenta je, da u određenom trenutku kažeš sebi Stop! Bilo da si knjigovođa, sudija, prodavačica ili hedonista. Moraš da se menjaš, i da se penješ stepenicama, a ne da utabaš i oguliš tepih. Današnje divetine – moje i vaše priče su se menjale, a da li su edukacija ili dobro upakovana frustracija, na vama je da odgonetnete.

Mada, jedna je Mistična, druga Otvorena, i samo danas, sa promenjenim nadimcima, jer mi je inspiracija romantični triler na Balkaniše način. Uvod je kao i u svakoj priči sa ovom tematikom žestok momak, koji je poput mitskih stvorenja i dobar i loš… Princ sa Voždovca je zasijao u tunelu mračnih vremena i ostao je legenda… Pametnim ljudima, legenda ponora, a zaljubljenicima u mitska bića – idol. Neki ljudi starog kova sa asfalta su mi ispričali par zanimljivih detalja… Princ je bio fizički jak, neverovatno harizmatičan i magnetski je privlačio svojom pojavom. Da ne zalazim u zonu lajfstsjla koji nije moj fazon, Princ je voleo i poznate dame, a o jednoj songerici Blondini sam pisala da je često dolazila kod njega, a pre raspada stare države. To je danas bleda slika zbog svih životnih muka, a nekada je vedrila na euro sceni ludovanja…

Ona, koja je nastavila da uživa, kratko i burno u njegovom zagrljaju je, glavom i štiklom – Elkica. Mlada i drčna, fetiš su joj bili poznati i uticajni frajeri. Princ ju je predstavljao kao “drugaricu iz večernje škole”, dok je Elkica bila morbidnija, pa je kratku avanturu predstavljala sa – Ovo je moj rođak i volim da me vozika na motoru! Pre novogodišnjih praznika, mesec, pre nego što je zavela loptara, Elka je predložila svojoj avanturi da joj pokloni stilsku fotelju iz izloga u Knezu. “Ako si toliko moćan i hrabar, učini da nestane ovo staklo i donesi mi fotelju!” Tada je i prvi put Princ imao frku sa zakonom, jer, dok se Elki spremala za večernji izlazak, trojica momaka su joj donela fotelju iz izloga. Princ je priveden, i kako su mi prepričali, na putanje: – Zašto, kada si mogao da sačekaš jutro da kupiš? odgovorio je; “Iznenađenje se ne čeka!”

Ostalo je, i oko i nje i oko njega istorija i urbana legenda, a jedna glasi da je voleo slabije da zaštiti i da je ruke obarao sa bahatijima… Krajmeri, bilo pravi ili oni na baterije vole lovu i kocku više nego leba’ da jedu. Princ je u svemu bio srčan i učio je brzo, pa je na jednom kartanju od mnogo zeznute “face” dobio kuću, koju je poklonio jednoj porodici iz udzerica. Princ se družio i sa Bijelim koncem koji je krevetao Jugoslovenku par meseci, i da se nije pomirila sa Stomaklijom, postoji urbana legenda da bi Princ bio nezvanični kum ovoj čudnoj kombinaciji. Znajući iz zajedničkog društva Konca, on se samo dobro šalio oko kumstva, i da je svaku “kumu” obeležio u datom trenutku, kako on veli – kad mu dođu, one stvari. Jahtica i dan danas, ovlaži – kada Bijeli konac gurne šaku, a posle i alat, dok je završnica skakutanje i posle sat vremena, zajednička dremka…

Mistična je Obeleženog slagala da svo žuto zlato koje ima na sebi, nosi kao amajliju, i da joj je to poklon od babe, na koju liči i koja je bila odličnog zdravlja kao i naša Mistik. Skeptičan, kompleksaš i sa “egom većim od savesti”, nije mu bilo teško, da sazna da je to poklon od Kafedzije i da ga još uvek voli. Neki bi danas rekli, kako je to bila njena taktika da se Obeleženi primi na nju, a ja imam neke informacije, da se strašno dosađivala, dok je ovaj “brao kukuruz u tuđim avlijama.” – Aj što sam pojela g… nego ću da postanem nevina, koliko sam sama.- jadala se Mistična frendicama, koje joj je razjurio dragi, vrativši se iz kukuruzišta. Prva svađa je i bacanje Kafedzijinog zlata, kada je, priča se, Mistik nasrnula na Obeleženog u prepunom lokalu, ispod dvorca.

Što se tiče priče oko lančića, nije baš tako kao što se pripoveda… Postojala je stanica u obliku Tropskog drveta, na kojoj je besedila Mistična, a javila se neka ženica sa kratkim pitanjem – Da li je kamenčić iz Švice ili iz “tuđe avlije?” Trt mrt, nije znala da objasni pa su se reklame nastavile a emisija završila. Od tog dana, nosila je isključivo “šaneraj” iz Čizma zemlje, odakle je i kum od njenog tadašnjeg. Sujeverna i kako veli i dan danas “Ne volim da nosim ništa tuđe da me ne bije maler.” U detalje oko “plena” koje je donosio njen dragi, ne bih a i ne znam, i to nije moja interesna sfera. Kako se ona godinama hladila, i imala potpunu moć nad njim, Obeleženi joj ništa branio nije. Jedino nije smela da dimi pljuge u dvorcu i krila se kod stihokleparke.

A kada smo kod njenog sujeverja – Mistik je u tom periodu nosila svileni veš, koji je bacala nakon nošenja. Sva garderoba, nakon odlaska obeleženog je bačena ili poklonjena. Kod nje je dobro, što nije nostalgična, i ne vraća se u prošlost. Kafedzijinog prstenja se i danas sa setom seća, uz komentar – Bilo je to kvalitetno žuto, koje je rađeno po mojoj zamisli u radnji turčina, ispod stana, blizu jednog lepog jezera… Otvorena, kada je smuvala Ćunka, bila je opsednuta belim zlatom, a ovaj joj kupovao na desetine narukvica. Kažu, da ga je mnogo volela i on nju. Pošto je Mistik imala lokal, i Otvorena je dobila prostor od njenog voljenog. Tu je trebala biti teretana, kafić i neka stranka, kojoj je Ćunko pripadao. Često su se šetali Knezom, ljubili, držali za ruke i kovali planove za budućnost. I kada je on išao da uzme plen od dugovanja, Otvorena mu je pravila društvo…

I danas, i ona sa setom prozbori, da je luda što je njegovoj rodbini, poklonila sve narukvice ali… To su bile devedesete i one pripadaju prošlosti, i citiraću našeg Nobelovca Ivu Andrića – Takav je život da čovek često mora da se stidi onoga što je najlepše u njemu i da upravo to skriva od sveta, pa i od onih koji su mu najbliži. Vi dragi moji, čuvajte, grlite i uživajte sa najmilijima, jer, sve će jednog dana biti uspomena, a porodica je večna, dok je poštujemo. Nove priče su u nedelju i ponedeljak, a mi pretresamo neke naše teme narednog petka.

Voli Vas vaša Big Mama! 🥰😘

Copyright Vivstars.com Svi likovi i događaji su fikcija i umetničko izražavanje kroz Pop Culture satiru. Zabranjeno kopiranje i preuzimanje. Zabranjeno prenositi kroz audio, video i pisanu formu, Sva prava zadržana.