Big Mama Neispričane Priče “Pevačice, Pevač, Mafijaši i autobus”

Satira Fikcija Esej

Početkom 2005: Bambiši se smučilo da ima redovne grupnjake sa Botoksom, Huremkom i sa Lajavonesom – koja ga je “probila” i uvela u svet štrasa i ogledala, i poželeo da se osamostali.

Jednostavno, u to vreme, imao je moć, pare i karijeru je držao čvrsto u svojim, sveže nalakiranim noktićima.

Odmah je smenio makazara sa kojim je imao ljubavne izlete, primio je ženskog farbača kose, prestao je da čupa obrve, i morao je od sebe da napravi mačo pojavu sa devojkom.

Našao je spikerku, koja je ovu igru prihvatila – da klima glavom, da se smeška i da ga verno prati, pod ugovorom od godinu dana – koji bi se produžavao.

Mediji su se upalili na ovu njegovu novu fazu, i sve je teklo po planu, ali njemu je opet falila Lajavonesa, koja se u stanu od nervoze tovila…

Za dan je pojela kilo pečenja, a potrčko više nije hteo da dolazi deset puta dnevno da je snabdeva grickalicama i brzom hranom.

Njoj se svet rušio, kada je njeno “otkriće” poželelo da se osamostali da je šutne iz života. Mnogo mu je nedostajala na čudan način, te je spikerki naredio da se ofarba kao njegova bivša mentorka.

Da mora i zube da sredi, da se oblači poput nje, i da sredi bradu. Mora da ima špicastu i nikako drugačiju. To je bilo vreme početne faze estetskih zahvata na javnoj mehani, ali Bambiša nije žalio para, i nova devojka za javnost će operaciju raditi u Eladi…

Super joj je išlo u samom startu ove dogovorene veze. Bila je zadužena da mu garderobu za posao i za izlaske parfemiše. Da, da, dobro ste čuli…i, patike i cipele i čarape i donji veš, sve je moralo da, nakon što se ispegla, da se i namiriše sve dok se bočica skupog parfema ne potroši do kraja.

Zato je ova dobijala alergije i uvek su joj na zajedničkim prijemima oči suzile, kao da je dobila kijavicu.

Od drugih zaduženja je morala da brine o čašama na skupovima ili posle nastupa, da budu obrisane vlažnim maramicama, da bi njen čistunac gustirao bez bojazni, a kada je u pauzama išao na veliku i malu nuždu, spikerka mu je brisala “suvenire” isto vlažnim maramicama.

Kada je počelo da se o tome šuška u zatvorenom krugu ljudi, Bambiša joj je dao otkaz. Utehu je opet našao u zagljaju voljenog kolege Sagapo, koga je isto maksimalno iskoristio.

Pričali su neki bliski znalci tog vremena s početka dvehiljaditih, da se Sagapo iskreno zacopao u ovog te mu je bez problema dao na desetine songova, matrica, ideja, koje je ovaj preprodavao drugima a i koristio za svoje “prepeve.”

Krajem 2006: Grkinja je ludo volela svog Sponzora – koji joj je sve kupovao, pa čak i časove lepog ponašanja i književnog izgovora, jer je njen naglasak u to vreme bio gori od sadašnjeg ponašanja.

Upijala je maksimalno, jer je vukla želja za uspehom. A on, nije žalio ni centa za gajbu, kolica, stiliste, songove, pa čak je zbog nje izgrađena nova garaža ispod zgrade.

Ni sponzor nije bio neko bez mane. Njega je ložilo da finansira krševe i od njih napravi imena na mehani. Grkinja je bila izuzetak, jer nije bila krš, ali mu je prijalo što je umela da ga zadovolji na svakom koraku…

Gledao ju je kao prvu tinejdzersku ljubav iz klupe. Uvrnuto, pa da.. Takva nam je celokupna establiš elita 😉

Nije imao neke planove sa njom, al’ je tu bio jedan uslov, da kada stane na noge a to se neočekivano dogodilo za samo par meseci – da ona nastavi dalje i svako na svoju stranu.

Nije joj vrag dao mira, i počela je da ga prati i da mu pravi scene po gradu. Zaljubila se. A to je već kraj svake te veze. Nikada, i nikako se ne sme “sekretarica” zacopati u svog sponzora. Ne, Nikako!

Oni se hlade, počinje da im se gadi ta persona i ukidaju dzeparac. Pošto je utripovala da će i on biti ljubomoran, smuvala se sa lokalnim zalizanim lepotanom, koga je dovodila u svoju gajbu.

Došle su informacije do sponzora, i naredio je, da ima mesec dana da se iseli iz njegove gajbe, ali da zadrži kolica i krpice…

Lovu ne mora da vraća. Nije htela, i žučno su se posvađali u jednom restoranu na obali reke.

Pred svima ga je izblamirala. Kada je poslao ljude da je isele, ona je namerno na vratima zakucala eksere i pozvala njegovu zakonitu koju je izvređala preko telefona.

Onda je Sponzor preduzeo drugu taktiku, ceo njen materijal, plaćen, papreno ustupio je – pola, songerici kratkog imena 600, a pola jednoj personi koja nikada nije ostvarila uspeh.

Celu zgradu je prodao drugim ljudima a ova je morala da se iseli… I tako je opet krenula sama, ali je imala sreću, koja je nije godinama napuštala. Često ga je zvala nakon toga, i to i dan danas radi. Bezuspešno.

Leto 2002. Daleka Prošlost… Jahtičarka je tajno dolazila da zabavlja Munzeovce, na svim njihovim slavljima, proslavama, kao i mnoge “susede” s one strane Dunava.

Sa njom je nekoliko puta putovala i Magdelena dok se nije smuvala sa Zvijerkinim bruderom, pa joj je stenalend postao druga kuća i najveći izvor prihoda, dok je njeni nisu provalili i skroz zabranili.

Mada, to je neka njena priča, a zapravo je istina drugačija. Magdalena je pod stare dane ostala blažena sa Zvijerkinim bruderom, i tražila mu je pozamašni keš da o tome šuti, ali je od njega dobila samo jedno veliko ćutanje…

Onda je tog letnjeg dana otišla tamo da songira, ugovorila honorar sa nekoliko nula, i kada je odradila angažman, krenula je da se odmori do skupocenog Hotela, a tamo… -Vi ne možete više ovde ući.

Isti odgovor je dobila i od vozača skupe limuzine…-Mi žurimo, snađite se sami za dalje oko prevoza. Pozvala je i organizatora za drugi deo honorara, ni on se nije javljao.

Ali se poslednji put javio njen heftač, za koga se pričalo i priča da strašno zaudara kao puma..-Imam naš snimak koji mogu da prosledim tvom mužu, ali neću. Plaćen ti je autobus do prevlake, srećan ti put!

Tako se i povukla i predala jedno vreme veri, ali da se vratimo na Jahtičarku i njene “tezge” za munzeovce tog vremena.

Nju je ovde dovela Zihernadla, koja se uvlačila dotičnima, mrljala sa njima, prenosila informacije, dok je nisu otkačili.

Jedan njihov pajtos je pravio momačko veče na krajnjoj granici našeg lenda sa stenalendom. To je bilo neko selo, a okolo sve šuma i njive – a i neki maleni kafić.

Tamo se prangijalo, nalivalo preskupim penušavim vinima, okretali prasići, igračice na stolu i ispod stola, ma kao u Almodovarovim filmovima.

Na put su krenule Jahtičarka i dve sada već zaboravljene dens songerice iz “susedstva”, Kraljica Nikotina, tada veoma popularna i njena drugarica Ozonirana akterka.

Preljubazna Jahta se sve vreme tokom puta šalila, grickala semenke, oduševljavala ruralnim predelima ovog kraja a saputnice je kulirale i pokazivale neprijateljstvo.

Kada su stigle na ranč, krenula je Jahta da zabavlja goste, i znala je sve songove od Hvaljene i neke, koje ni naši ne pevaju – rodoljubive pesme. Pravila je i posle vrhunsku atmosferu, jer je muzla kozu, kupila jaja iz kokošinjca, jahala konje…

Strašno su je zgotivili krajmeri, a onda, pijana Ozonirana je dobila iz šale dva jaja po kosi, i svi su smejali. Skočila je na Jahtičarku i bukvalno se rvale po blatu pored štale.

Ovi su navijali, kladili se koja će da pobedi i bacali im topke para iz dzakova…

I, posle kažete da je lako biti poznata, viđena i slavna? Sve ima svoju cenu dragi moji.

Do naredne kolumne Ljubi vas Vaša Big Mama! ;)

copyright: Vivstars.com Svi likovi i događaji su satira i Fikcija pop kulture, umetnička sloboda i nemaju veze sa stvarnim likovima niti sa događajima.