Big Mama kolumna “Jesenji umilni Valcer”

Satira Fikcija Esej

Dok pijem limunadu i klopam krempitu, razmišljam nešto, da baš volim septembar jer pamtim srednjoškolske dane i verujte mi, da je devedesetih (ako ne računamo sankcije, političare) bilo sve mnogo bolje i živopisnije…

Bilo je bolje i s početka dvehiljaditih od muzike, filmografije a da ne govorim o provodu. Da nema splavova koje i ja nekada pljucnem, gde bi izlazila omladina, gde bi se ljudi upoznavali da nema kafića i klubova i, dosta sam palamu.ila, hajde da se razveselimo uz jedan “Ramštajnov” metal sa primesama turbo folka i lakih nota ove sive svakodnevnice…

Incidentna je meni jedna propala persona na javnoj mehani koja ne zna dal je došla ili otišla. Da ima malkice inteligencije, sada bi uživala u Kengurlendu, od kasirke bi se prekvalifikovala za čišćenje skupih Hotela a onda bi stigla sa još tri kursa do dispičarke u nekoj većoj kompniji.

Uživala bi u suncu, šopingu i svim kreditnim blagodetima ovog obećanog lenda. No, nismo svi skromnih apetita i hedonizma… To bre naviklo da drnda onaj stalak na stejdzu, da se znoji po kolima dok obilazi rupčage po regionu i kao sada upecala nekog seljka.

Rekoše mi ptičice da i taj nije baš u vikleru kao Incidentna i da su se našli. A jedna druga ptičica, da je dogovorena šema, pošto dotični mulja oko nelegalnog biznisa, a ova dekintirana jer ne može sve dugova da isplati…

Kad se setim, kako je ona godinama furala sa Don Spaletom i da se on šlogirao kad ga je napustila. Nije mogao godinama da je preboli da je lik i cuker dobio od sekiracije.

Više ga je to potreslo, nego kada su preseri otkrili onolike mahinacije u njegovoj mehani kiča i štrasa.

O Vrani bih mogla da pišem tri kolumne u nastavcima i konačno sam tu ženu videla uživo nakon toliko godina. Sedela sam u lokalu sa prijateljima, i dolazi Vrana sva u belom kao da je navijačica Hajduka, a u licu blista.

Nema više onog tužnog pogleda i nesigurnosti. Čujem priče da je dve godine bila kaluđerica iskušenica, kako se to kaže da ne pogrešim i, da je odlučila da se vrati životnom stilu koji joj priliči, a da se patnje uz Boga lako prevaziđu.

I meni je trebalo dve godine da zaboravim jednog folera, samo se ja nisam zamonašila, već sam čuvala životinje i pročitala tone knjiga.

Sve Vranine probleme je rešio prijatelj Zemunac…Pravi prijatelji ili stare Ljubavi su poput Anđela čuvara – nestanu i sami se snalazimo u nebranim grožđima a onda, u baš najtežem trenutku, opet se vrate i reše dugove, stambeno pitanje i plate nam dobrog plastičara da uklonimo bore, salce i kupimo full garderobu.

Hvala svim savremenim Anđelima a Zemunci su uvek bili odani frendovi i galantna gospoda poput elegantnog instrumenta – Harfe.

Pivopija Košer može biti šampion i u disciplini prvog koji će sleteti na Jupiter – ne vredi mu ništa, kada nema herca i sve meri u novčanicama.

Njega su na silu oženili da se ne bi pročula bruka kada se pijan udvarao starijoj ženi koja mu je daleko bilo – rođaka, a onda mu se to usladilo pa je da prostite bario samo gospođe u šestoj i sedmoj deceniji života.

Pisala bih detalje da me ne kritikujete, ali mora ovako. Japaneze songer se toliko prepao nekog krajmera iz košijske podeljene zemlje, koji je sada tamo u ćorki, da je plasirao sve moguće info da zapostavlja “karijeru.”

Neke ptičice su javile da ga je taj lik bukvalno smarao da mora raditi po njegovom dirigentskom palicom a navodno ga je i plašio nekim fotkama na kojima “pljuga cigaru” od onog drugog vepra što mu je zabranjen ulaz u naš lend.

Dugo nisam pominjala Bidrajku koja mi je jedan smehotresni performer. Kako drugačije da je zovem kada nije ni književnica niti songerica…

Pričala mi jedna poznanica kako se Drajka svađa sa komentatorima ne jednoj mreži (sa fejk profila) i da većinu hvalospeva ispiše o sebi, da će verovatno unajmiti botove poput Jugoslave stipse.

Pošto je našim seljobritijima važno da ih hvale i teško im padaju loši komentari ispod tekstova na žutim portalima, postoji neka agencija koja se samo takvim rabotama bavi. Jugoslava je uzela desetak botova po najnižoj ceni, da sve tekstove o njoj i o Stomakliji komentarišu u superlativima, i kao što uvek nije zadovoljna, tako se žalila toj agenciji da joj vrate pare.

A ovi, okrenu list, pa sad je hejtuju ispod svakog članka da se Jugoslava nervira što mora da urgira da se mnogi ne objave a svaki drugi je hejt o “neplaćenoj struji…”

Mislim da sam u jednoj kolumni započela smehotres kada je bruder jedne “naše” songerice opelješio, navodno, goste na svadbi.

Uvek kada pijem kafu sa jednim prijateljem koji u crtice poznaje sve “face mehane” i njihove tajne, ja se toliko ismejem da me posle zeza želudac.

Songerica je napravila bajkovitu feštu, balone je naručivala od kineza a svom makazaru potrčku naredila da na njima lepi logotipe poznatog modnog brenda…

Venčanicu joj sašila šnajderka Žaket iz Popinaca, a etiketu svetskog kreaora je maznula sa koleginicine jakne u Dizeldorfu, kada su pevale kod gazda Hasana, pa istu zašila na beloj haljetki…

Budućem hasbendu je prepisala stan na Novom Bgd-u što je ženi, a par godina kasnije, isti će napraviti dete jednoj prezodnoj konobarici u njemu, mislim u toj garsonjeri…

Hranu je naručivala iz pečenjare “Grok Grok” nadomak Apatina a naredila konobarima da klopu rasporede u tanjirima iz turske, na kojima su bili logotipi “prezime” one belosvetske Paris.

Okupljali su se gosti, sve same zvezdetine i već na početku se mnogi smorili koliko je Mlada forsirala da moraju svi da skaču, da se smeju ko ludi na brašno i da svaki segment tog usiljenog veselja beleži fotograf.

Inače, Mlada je jedina naša songerica koja je platila jednom uglednom časopisu da fotke sa svadbe objave kao vest broj jedan, dok je pravilo obrnuto, znate i sami…

Hvaljena je već počela da prevrće očima i da pita samu sebe šta ovde radi, a jedan glumac je bezuspešno tražio svoju torbicu, poznata frizerka svoj novčnik a Bambi se uznemirio nakon odigranog kola – gde mu je nestao neseser sa preskupim puderom i parfemom.

Poznati Spiker je nervozno tražio ključeve od rentirnog auta a jedna manje poznata songerica se nervirala gde se dede njena torba fejkara, za koju je dala ceo honorar.

Bruder ove songerice je pola svatova opelješio i zbrisao sa sve kovertima. I molim vas, sve što čitate da se vole, ližu i podržvaju je jedna odurna laž.

Niko nikoga ne gotivi na javnoj mehani, i sve bi dali za samo jednu fotku u bulevarskoj štampi i nemaju za šta pas da ih gricne.

Žive od pozajmica, laktanja i ko zna čega još, što nije u domenu ove šarene kolumne.

Za danas to je sve, i želim vam lep početak rane jeseni, da nađete ako već niste lepšu ili jaču polovinu, a ja ću najviše ko i ranije pozdraviti stalne, redovne čitaoce, zbog kojih je ova kolumna tako dugovečna.

U sledećoj kolumni Vam pišem o jednom neuspelom pomirenju i politikantu iz Stenalenda koji voli na više načina…

Do narednog petka Vaša Big Mama! 😉

copyright: Vivstars.com Svi likovi i događaji su satira i fikcija i nemaju veze sa stvarnim ličnostima, niti sa događajima. Cilj bloga je promocija zabavnog Eseja.