Big Mama kolumna: Bele čarape prošlosti i pesma mora i Dunava

Satira Fikcija Esej

Kako ste mi dragi moji? Da li smo spremni za još jednu kolumnu petkom i za štivo koje će se čitati narednih sedam dana a možda i duže…

Okej, polećemo jednim padabranom – direktno na Nojevu barku, u ovim mutnim vremenima.

Početak 1994. Dve drugarice na sceni su u to vreme bile nerazdvojne. Toliko nerazdvojne, da je Prva Drugarica koja je imala svoju gajbu, više vremena provodila u gajbi druge drugarice…

Radnim danima kada nije bilo tezgi, gledale su filmove a druga se zabavljala sa jednim vlasnikom Video Kluba.

Redovno im je donosio po dvadesetak filmskih hitova, a Prva je kao prava mala diva pravila haos – koji je strašno iritirao drugu drugaricu.

Kad ubaci kasetu u video i taman počne film, ona kaže – E ovaj sam gledala! – Ovaj mi se ne sviđa! – Ovaj nema lepe glumce.

Druga drugarica se tog utorka toliko iznervirala, da je dohvatila Tošibin Video Rekorder i bacila ga kroz prozor.

Prva ju je gađala umetkom a ova joj je ozbiljno zapretila, da ako se ne smiri ošišaće je na nulu.

Prava prijateljstva nikada ne prolaze, ni za tri života, a njih dve su u to vreme gazile život trista na sat, jer jedna bez druge nisu mogle.

Druga je vrhunska kuvarica, kada ona oreže krompir, i izmuti ga u pire, to je prste da poližeš a tek pečenje sa tri preliva mmm.

Prva drugarica se zato u to vreme toliko popravila od domaće klope, da je tada postojao telefon sa kamerom, sigurno bi bile zapisane i naširoko “šerovane” prirodne obline, napupele grudi i pune usne kao da ih je vajao najbolji vajar.

Prva je već dobijala i prve pretnje, a druga drugarica je morala da sa sobom nosi i pucu… Sreda im je bila rezervisana za večere u gradskom restoranu sa starogradskom muzikom i tamo su i jedna i druga gustirale vince.

Prva je povela dečka, lokalnog mangupa kome je naredila da se obuče “ozbiljno” da je ne bruka. Pa ga je na kraju ona “stilizovala” po njenom…

Pošto je bio ošišan do glave, ona mu je docrtala krejonom kosu sa šiškicama i stavila mu fejk naočare za vid, koje je donela iz Švice, a umesto trenerki, farmerica i kajli oko vrata – obukla mu je svečano odelo i kravatu od druge drugarice koja je markirana, ali je tada vredela kao danas skuplji Samsung telefon.

Čekala ih je druga drugarica u restorančić sa sve šeširom u crnoj odeći, rukavice na rukama a pored nje velika tašna u kojoj je mirovala puca…

Kada se prva pojavila sa dečkom, samo što se druga nije daleko bilo šlogirala.

Te večeri su se smejale kao lude, i na muziku trošile ogroman novac…

Sve dok nije upalo obezbeđenje jednog lika koji je smarao Prvu, a ona ga odbijala i odbijala…

Tada je nastao haos i lomljava a njih dve su pobegle kroz kuhinju pa u pomoćni tolaet a onda kroz uzak prozorčić. Kao u nekom filmu Lik Besona.

Pred svirku za vikend su se dogovorile, da od tog dana njih ništa neće razdvojiti. Ni toplo vreme a ni nevreme, okumiće se i biće jedna pored druge zauvek.

Malo kasnije…Venčanje se organizovalo mesecima ranije a Prva je bila čas sigurna a čas je plakala kao kiša.

Zvala je svoju vernu drugaricu da joj ponese poruku na papiriću od jednog bivšeg i šta je on sve napisao svojom rukom, da se isplače za njim poslednji put.

Onda je odjednom opet pozvala vernu drugaricu sa promenom plana.

– Ti dođi po mene, i ja onda krećem sa tobom, bežim, idem u tri vražije materine. Šta mene briga što je moj stari ugovorio sa ovim dziberom!

Mislite da joj je druga drugarica nešto prigovorila i rekla Ne smem? Ne! Rekla joj je, ne brini, daću sve od sebe.

Kada je Prva pročitala ljubavno pismo, tj. poruku od tog koga je najviše volela, zagrlila je vernu drugu sa snažnom željom da je izvede iz ledene palate.

Okrenula se oko sebe druga drugarica i ugledala veliki sto na točkiće, poput onih hotelskih sa belim stolnjacima za klopu. “Ti se sakrij ispod a ja ću da kažem da si mi ti rekla da ti nije dobro, da povraćaš u kupatilu, koje ćeš da zaključaš i da mi ovo treba za darove…”

Tako je i bilo, jer su prvi prsten obezbeđenja brzo prošle, onda drugi najveći prsten i taman su stigle do automobila i naišao je vlasnik hladne palate. – Šta to radiš Škorpijonka?

De’ si pošla sa mojim doručkom? Znaš da mi je tvoja drugarica zalepila jutros pržena jaja po sred face a skoro vrelu kafu po kosi? Ona mene ne voli, ali će morati! I umesto da ćuti i pobegne sa drugaricom, ona izlazi iz onog pokretnog stočića i kaže:

– Ne da te ne volim, nego si mi se smučio kad sam ti videla bele čarape još letos. Naćićemo ti ja i drugarica drugu snašku, aj nas pusti dziberu, mi idemo!

E, tada je prvi i treći peti prsten uperio puce sa hladne palate u njih dok se kiselo i cinički smeškao vlasnik. Nastaviće se!

Druge i raznovrsnije priče su narednog petka a sada pred kraj kolumne da vam ispričam sve same hintove koji su Top of The Pop! 🙂

Ona pesma koju songiraju Jelka Dioklecijan i Rej Čarlsić uopšte, prvobitno nije bila njima namenjena, već je tako kružila od jednog do drugog songera, dok je na kraju oni nisu snimili u demo verziji, i sa kompletiranom muzikom je to zvučalo savršeno.

Jahta je odmah htela da je ima za sebe iako pred Jelkom glumi prijateljstvo, a ogovara je na svakom koraku, a song su požele još tri starsice.

Čiuvavka je nudila debele pare, Plava takođe a song je hteo da otkupi da bude njegov, i Hulja komposer, koji je sad naš domaći, jer uplaćuje “mirovninu” ovde.

Kada je snimljen i spot – e onda su i naši manageri poželeli da se pesma preda, preko reda – za Jurostejdz. Jelka se plašila reakcije njene domovine, Rej je bio presrećan a i Hulja je nagovarao da će pobeda biti zajednička, iako je sve pod trobojkom zemlje Save i Dunava.

Vidite, ovo je savršen duet bez štrasa, seljacizma, akrobacija – jednostavna limunada igre reči, i u cirkusu kakav je Jurostejdz ovo bi pobedilo kada bi se ujedinila dijaspora dve države, a i za pomirenje je fora odlična.

Naravno da nije dozvolila Čelična Urednica i stvar je objavljena i ostalo je istorija. Tako, da mi uopšte nije žao sve ovo što izlazi o Čeličnoj Lejdi i njenim poltronkama i poltronima.

Posle kažete da ja grešim? Teško dragi moji 😉 Pre par dana gledam u jednom restoranu Pralju i onog njenog Fifiku sa čudnim pogledom. Taj lik kao da se sprema, na, daleko bilo,  ratište kako baca pogled u kosinu i na razinu.

A ona sa onim njenim loše urađenim usnama i bledunjavom facom kao da krizira. Priča mi jedna ptičica da je ona navodno dobila neku bundu od oca od mladoženje sa neke “romale” terevenke.

Čovek se zacopao u vajbu pijanstva i terao je da joj ljubi grudi na zadnjem sedištu dzipa. Onda je ona navodno zvala Fifiku na fon i rekla: Šta misliš da mi ljubi grudi i da mi da bundu? “Samo ako je skupa, ljubavi!”

– Pa skupa je bre, kradena u Palermu, reko’ mi sad šaner armonikaš Sabahudin! “Onda idi da ih ljubi” – Važi ljubavi, hvala! I da dodam da su Laponana drugi i Vrač u Mantiji prijatelji.

Ne ono istopolne veze, nego su mrljali zajedno nedavno i pravili trojku sa iznajmljenom prostitutkom u Germaniji.

Čitamo se opet, ljubi vas Biggy!

PS. Godinama kroz moje kolumne pišem o “žestokim momcima” a da vam nikad nisam rekla kako ja doživljavam žestoko. Za mene žestok frajer nije krimos, nije droger, baraba, nasilnik. Nego odvažni hrabri INSPEKTOR koji hapsi – barabe, lopine, drogere i slične. Ja verujem u časne organe reda, ima ih… Lep vikend Vam želim!!!

copyright: Vivstars.com Svi likovi i događaji su satira i fikcija popularne kulture i nemaju veze sa stvarnim ličnostima niti sa događajima. Umetnička sloboda pisane reči i Zabava.