Ženski blog Ellena “Bogati momci nisu na ceni”

Satira Esej & Zabava

Na Tviteru sam videla odličan post koji glasi: “Da li je lepše sa bogatim ili siromašnim momkom!?” Bilo me malo blam da napišem sa svog lažnog profila, da je najbolje sa normalnim momkom, ali onda bi me pitali koliko sam nenormalnih imala…

Pre Instagrama i svih aplikacija za upoznavanje, izlazilo se, pa se tako “lajkovalo” očima uživo. Neki tatin sin iz Zemuna me je bario cele noći u prestoničkom klubu. Rekle su mi drugarice da je mnogo moćan, bogat, a jedino što sam videla je, da ima stila i ukusa za garderobu.

Htela sam da vidim, kakav mu je unutrašnji enterijer, i posle nekoliko dana sam ga posetila. Zemun, lep kraj, kuća u mirnom kraju sa velikom kapijom, kamerama, voznim parkom… Ulazim unutra i prvo sam osetila hladnoću.

Da Vam iskreno kažem, osećala sam se u toj milionskoj vili kao da sam umrla. Mermer i samo mermer, od poda do plafona. On se mučenik iscimao objašnjavajući mi, koliko šta košta, i odakle su mu sve to donosili. Čekaj daso…

Ti nisi putovao sa tolikom lovom, gledao arhitekturu, saznavao o kulturi tolikih zemalja, nego ti sve donosili. Ono, potrčko za vaze, statue, ležajeve i svilu na kućnu adresu!? Sve vreme se češkao za onu stvar dok mi je zamuckujući predstavljao svoje carstvo…

Kapiram, da je istinito, da muškarci sa manjkom santimetara ili bilduju, ili voze veliki auto, ili grade kućetine od tri metara. Dok se ovaj napadno češkao, ja se više hladila i gledala kako da bezbolno pobegnem iz ovog groba i odem kod moje frizerke Coke Baroke da mi ispravlja kosu.

Dok me je frizerka glancala i istezala mi dlake sa glave, ovaj Zemunac me je “punio” porukama: Da se naložio na mene, da bi uživala kao kraljica, da je moj miris još uvek u onom mermeru, te se on još više naložio i da mi nešto pokaže!?

Poslao mi je sliku njegove piše. Coka je vrisnula i ispustila četku, a ja sam se zacenila od smeha. Zemunac ima tetoviran pištolj iznad one stvari, a ona stvar od jedva 12cm ima pirsing. Ja stvarno gotivim male piše, koje mogu i po nekoliko puta, ali brate, osećala bih se ko’ pokretna meta dok bi ovaj ovim pištoljčićem ulazio u mene.

Napisala sam mu da zaboravi, i da možemo nekad na klopu, ali prijateljski. Odgovorio mi je da sam raspala sponzoruša  i da on ne plaća za onu stvar i da ih ima na svakom koraku. Niti radim za lovu, niti mi je bilo ko šta kupio, ali sam se malo zabrinula.

Da li ja izgledam kao neka sponza? Možda je do mene, ili je stajling bio preteran, možda pristanak da strancu posetim mermerni grob? Coka kaže da je u njeno mafijaško vreme pre nego što je postala udovica – drugačije bilo. Nju je prvi muž smuvao na foru.

Oblačio se kao Italijan, frizura zalizana, brada od par dana i živeo je sa roditeljima. To me je podsetilo na jednog Mladena, sa kojim sam se zabavljala pre mnogo godina. Izgledao je stidljivo, normalno i pravo muško. Svi su mi prilazili te noći, slali šampanjce, delili komplimente, a on je samo sedeo i gledao stidljivo…

Konobaru sam rekla da mu pošalje piće od mene. Mladen je rekao konobaru da nije žedan, nego kada već častim, da može klopa. Mene je to oborilo i oduševilo. Sa tim dečkom sam uživala i nije mi smetalo da zimi ustanem rano i da ispred zgrade guram njegov auto kad neće da upali…

Posle frizeraja sela sam na klupici da se javim drugarici…zauzeta. Zovem moje kući…zauzeto. Zapalila sam cigaru, i sedi starija žena do mene, koja plače i priča nekome preko telefona da čeka još jedan rezultan, a prvi je pokazao da ipak nije teško bolesna kako su joj rekli.

Skromna, čista u patikama i pocepanoj zimskoj jakni. Odlazi žurno do gradskog prevoza. Ovo je neki znak kao i sve u životu, da malo stanem i usporim. Potpuno sam se pogubila nešto.

Odložila sam šoping, čuvaću lovu da kupim zdravu hranu ide nam krizno vreme kao i devedesetih, a cigaretu nisam od tog dana zapalila. Kako sam od reči, to će potrajati sve do sledećeg nerviranja…

Piše: Ellena

copyright: Vivstars.com Originalna priča. Svi likovi i događaji su satira i fikcija popularne kulture i nemaju veze sa stvarnim likovima.