Marijina “Košava” – diktatorski MTV?
Piše: Aleksandar Arsenijević Foto: YouTube, Printscreen
Marija Milošević ćerka bivšeg predsednika SR Jugoslavije Slobodana Miloševića je sredinom devedesetih bila vlasnica popularnog radija “Košava” a početkom 1998. godine je sa radom počela i TV Košava kao svojevrsni pandan globalnom MTV kanalu – ali na srpski način.
Program se zasnivao na VJ emisijama i emitovanju 24 časa muzičkih spotova. Možda je to i prva medijska kuća u tadašnjoj Srbiji, koja je promovisala izvođače iz Bosne i Hrvatske, a postojala je i izdavačka kuća istog naziva za koju su snimali mnogi tadašnji POP i Dance izvođači. Teško je opisati to vreme bez interneta i android telefenona, kada se preko video kaseta snimao i delio program ove tv stanice, koju su mlađi obožavali.
Iako ćerka predsednika, Marija nije htela da proširuje posao na celokupnu teritoriju države, već se Košava mogla gledati samo u Beogradu, Novom Sadu i okolini. Košavu je prodala dve godine kasnije, nakon pada režima njenog oca i otkupio ju je nemački Kanal 1, koji je zadržao ime televizije ali ne i koncepciju, koja je bila poražavajuća sa celovečernjim programom za one starije od 18 godina.
Muzička produkcija Košava je prodavala velike tiraže svojih izvođača i pružala šansu neafirmisanim grupama i amaterima mogućnost da snime albume. Većina njih, nakon gašenja čuvene Košave, nikada nije nastavila sa daljom karijerom.
Na jutjubu postoje delovi ovog “šarenog” programa, koji pojedine vraća u neko bezbrižno vreme muzike, a mnoge svedoke pakla režima, u period vladavine diktature jedne porodice bez ukusa i znanja šta je Pop kultura…
Ponosno kažem da sam politički neopredeljena osoba. Mrzim i prezirem politiku. U društvu, kao što je naše, politika nema nikakav smisao, izuzev za one koji su njen deo. Politika može da ima smisla samo u uređenim društvima, koja zadovoljavaju sve kriterijume osnovne egzistencije. Ovo kažem, želeći da se muzika i pop cultura i umetnost nikad više ne dovedu u vezu s politikom. Čak i da su neki umetnici imali ili i sad imaju dodira s politikom, smatram opravdanim, jer živimo u bednoj zemlji, a isto mislim i za sve ex YU zemlje, izuzev naravno Slovenije i možda jednog, malog dela Hrvatske. Moguće je, itekako je moguće, ali nije uvek lako biti umetnik ili bilo šta drugo, lepo i plemenito, a imati više od parčeta hleba, struje, vode, net-a.
Za Košavu i muziku 90 s me vežu najlepše emocije. Slušam je i danas. I ne samo euro dance, njega možda čak i najmanje, već i pop, rock, folk i razne druge podžanrove iz tog perioda. Ta muzika je imala kvalitet i originalnost. Kad uporedim današnju muziku s tom muzikom, nebo i zemlja. To mislim i za muzičke scene u celoj ex YU. Poštujem i cenim svačiji rad i muziku svakog vremena. Ali, jedna stvar u današnjoj muzici, koja mi se ne dopada, i koja me čak boli jeste nedostatak originalnosti. Pitam se da li je to odraz globalnog trenda porasta kolektivizma i unificiranosti!? Itekako mislim da jeste. Ali, ta vremena će proći.
Poruka za sve – Budite i ostanite autentični i svoji. To Vam niko ne može oduzeti. Pozdrav svim čitateljima i sjajnom vivstarsu.
Muzika devedesetih ima svoju čar i danas slušam ponekad mnoge pesme. Sećam se gledanja Košave i slušanja tih pesama sa mojim braćama i sestrama iz familije. Danas ta muzika posebno deluju na mene, odmah mi je asocijacija na “Code” grupu sa nekim njihovim maestralnim pesmama. Teška vremena, ali smo znali da se radujemo i tada sitnicama. Psihičku jačinu, iako sam bio dete tad, prepoznajem po tome što mi je asocijacija na to vreme, prvenstveno, igre sa vršnjacima napolju i slušanje muzike. Imali smo svoj mehanizam odbrane koji je bio jači od svega: igra i muzika.
Kosava klub je isla na Trecem kanalu od 19h vikendom. To odgledam pa idem u grad. Kosava koja nije bila Marijina je emitovala Noleta s..mana ha ha ha
iz ovog video snimka meni se dopadaju sve pesme. obozavam muziku devedesetih. zar trebam da volim teheransku koja nam se servira sada?