Teorije i zablude: Španska groznica, Kuga i Korona

Pandemije su godinana, decenijama i vekovima iza (oko) nas. Koliko znamo o pošastima, i koliko smo spremni da verujemo medijima, struci i “naučnicima.” – Da li smo nespremni na sve ovo što nas je snašlo u 21 veku, i ko nas pita za mišljenje?

Španska groznica ili Španski grip je bila jedna od najsmrtonosnijih pandemija u istoriji čovečanstva. Pojavila se pri kraju Prvog svetskog rata (januar 1917 – decembar 1920), i u tri talasa se širila Zemljom. Ona je prva od dve pandemije uzrokovane virusom influence A H1N1.

Prema novijim procenama, trećina svetske populacije je bila inficirana i imala je klinički ispoljenu bolest (oko petsto miliona ljudi), a umrlo je oko pedeset miliona ljudi. Dakle, španska groznica je odnela pet puta više života nego Prvi svetski rat. Proučavanje španske groznice možda može doneti rezultate koji će pomoći da se izbegne pojava neke nove smrtonosne pandemije.

Prvi talas pandemije španske groznice započeo je u proleće 1918. Za njim su usledila dva talasa koja su odnela najveći broj života. Drugi pandemijski talas započeo je u jesen 1918., a treći u zimu 1919.

Geografska lokacija prve pojave pandemičnog virusa nije poznata, a postoji mišljenje da je bolest nazvana španskom zbog toga što Španija nije bila učesnik rata, te se o bolesti od samog početka otvoreno pisalo u štampi, za razliku od drugih zemalja gde je bila prisutna jaka cenzura.

Podataka o broju obolelih i umrlih u našoj zemlji tokom španske groznice ima malo, čemu su uzrok složene ratne okolnosti i stvaranje nove države upravo u vremenu kada je bolest bila prisutna.

Međutim, gotovo sigurno je bolest uzela veliki danak, kao i u drugim evropskim državama. Bolest se javila kod srpskih vojnika u aprilu na Krfu, a u julu na Solunskom frontu.

Naučnici smatraju da gotovo zasigurno rekonstruisani virus španske groznice ne bi izazvao bolest takvih razmera kao 1918. godine u slučaju izlaska iz laboratorije. Razlog tome je globalni imunitet koji je stvoren kontaktom sa H1N1 virusima influence.

Žrtve španske groznice uveliko su patile. Nekoliko sati nakon osećanja prvih simptoma, javljali su se ekstremni umor, groznica i glavobolja, a žrtve bi pomodrile. Ponekad bi plava boja postala toliko izražena da je bilo teško odrediti originalnu boju kože pacijenta.

Pacijenti bi imali tako snažan kašalj da su neki pokidali čak i svoje trbušne mišiće. Pena i krv su navirali iz usta i nosa. Neki su krvarili i iz ušiju, neki povraćali, a drugi nisu mogli kontrolisati svoje ponašanje, mokrenje ili defekaciju.

Španska groznica pogodila je svet tako naglo i teško da su mnoge od njenih žrtava umrle u roku od nekoliko sati od prvog simptoma. Neki su umrli dan ili dva nakon što su shvatili da su bolesni. Ozbiljnost ove groznice bila ja alarmantna. Ljudi su širom sveta bili zabrinuti da će pogoditi i njih.

Neki gradovi naredili su svima da nose maske. Pljuvanje i kašljanje u javnosti je bilo zabranjeno. Zatvorene su škole i pozorišta, a ograničena masovnija okupljanja.

Kuga, pestis, bubonska kuga, „crna smrt“ je akutna, teška, zarazna bolest koja se najčešće javlja u bubonskom obliku ili u obliku upale pluća, a uzrokovana je bakterijom Jersinijom pestis . Bakteriju prenosi buva, sa glodara na čoveka.

Bolesnik sa plućnim oblikom kuge može zarazu da širi vazduhom. Nelečeni oblik plućne kuge se, najčešće, završava smrću, a nepravilno lečena tzv. bubonska kuga, smrtnim ishodom svakog drugog bolesnika.

Kao prirodni izvor – žarište infekcija, bolest se eizootski održava u Africi, Aziji, uključujući i teritorije Rusije, Južne Amerike, i SAD. U Srbiji je poslednja epidemija kuge zabeležena pre više od 160 godina. Kako ekološki uslovi nisu kvalitativno izmenjeni (i dalje postoje glodari i njihovi ektoparaziti — buve) — i danas je u Srbiji prisutna potencijalna opasnost od unosa i širenja kuge, posebno u slučaju vanrednih prilika.

Najnovije:

Suosnivač Microsofta Bill Gates veruje da je povratak u normalu za SAD dalje nego što ljudi očekuju uprkos tome što je vakcina za covid-19 odobrena i distribuirana ovaj vikend.

Gates, koji je donirao milione za cepljenje, kazao je da bi do leta 2021. Sjedinjene Američke Države trebale biti “puno bliže normalnom nego što smo sada”, no da će potpuni povratak u normalu verovatno biti moguć tek nakon 2022.

Milijarder je u nedelju rekao CNN-u da će postojati rizik od vraćanja virusa “ako ne pomognemo drugim zemljama da se reše ove bolesti i ako stope cepljenja u SAD-u ne budu visoke”, prenosi Index.

Gates smatra kako bi velika javna okupljanja trebala i dalje biti zabranjena, a rekao je i kako bi “nažalost, većina kafića i restorana u zemlji trebala biti zatvorena kako bi se suzbile stope zaraze”.

Kazao je kako bi kafići i restorani u SAD-u trebali biti zatvoreni idućih četiri do šest meseci. Stvarni povratak u normalu, smatra, moguć je tek nakon 12 do 18 meseci ako se učini sve što je potrebno za suzbijanje zaraze.

Ko je uopšte Gates!? Doktor nije!

Vilijam Henri Gejts III  američki je preduzetnik, predsednik Majkrosofta i filantrop. Zajedno sa Polom Alenom je osnovao Majkrosoft, gde je donedavno bio predsedavajući upravnog odbora i glavni softverski arhitekta. Prema magazinu Forbs, on sa svojih 79,4 milijarde američkih dolara zauzima prvo mesto na listi najbogatijih osoba na svetu.

Gejts pored Majkrosofta ima još nekoliko investicija. U 1989. godini je osnovao Korbis, kompaniju koja se bavi digitalnim slikama. U 2004. postao je direktor Berkšir Hedeveja, investicione kompanije koja je pod rukovodstvom njegovog dugogodišnjeg prijatelja Vorena Bafeta. Takođe je i klijent Kaskejd Investment grupe.

Godine 2000. je sa svojom suprugom osnovao fondaciju „Bil i Melinda Gejts“, dobrotvornu organizaciju. Fondacija se bavi obezbeđivanjem školarina siromašnim manjinama, borbom protiv side, bolestima koje preovlađuju u zemljama trećeg sveta, kao i drugim ciljevima.

U 2000. godini fondacija je dala Univerzitetu u Kembridžu 210 miliona dolara za Gejts Kembridž školarine. Dala je i jednu milijardu dolara u fond „Junajted negro koledž“. Jedan od primarnih interesa Bila Gejtsa je poboljšanje državnih škola. Po izveštajima magazina Forbs, Gejts je do sada dao više od 29 milijardi dolara u dobrotvorne svrhe.

Vivstars Foto: Pixabay, Ilustracija, Alexas_Fotos