Pop Kultura! Sa kolegama na Ti – Šta čitamo i koliko slušamo?

U današnjoj Pop Kulturi razgovaramo sa koleginicama novinarkama – o temi koja je interesantna u digitalnoj eri kada se sve gleda i čita na internet platformama.

Kristina Madić urednica Focus radija i portala nam priča koliko se i da li se Radio program sluša kao nekada, a koleginica iz Alo novina, novinarka Danijela Stojšin, veruje, da će štampani mediji uvek opstati, dok koleginica iz Kurira – Marija Lekić jasno naglašava, koji su to “jeftini” programi koji nam se serviraju putem malih ekrana.

Koliko se Radio program sluša u Srbiji i da li je nakon Televizije i Interneta, ovaj medij opstao?

Danas smo svedoci tektonskih poremećaja na tržištu pružanja medijskih usluga. Kao što i sami možete da primetite, te promene se odnose ne samo na vrstu medijskih usluga, nego i na način emitovanja programskih sadržaja. Kako slušanje radio programa zahteva manje pažnje od gledanja vizuelnog sadržaja, mislim da je perspektiva dobra. Što se tiče samog emitovanja radio programa, mislim da će u sledećih pet godina emitovanje putem radio frekvencije potpuno izumreti. Internet kao sve prisutni mediji, postaće primarni način emitovanja radio programa.

Da li je ljudima preko glave instant i novonokomponovane muzike? Po čemu se Focus izdvaja?

Na žalost zbog sve bržeg načina života, ljudi u svim oblastima života nemaju puno vremena da se informišu i steknu dovoljno informacija da bi mogli da razlikuju kvalitetne od nekvalitetnog sadržaja. Površnost na koju nas tera brzi tempo života, održava se i na muzički ukus slušalaca. Često možemo čuti izvođače koji bez korišćenja elektronskih pomagala ne bi zvučali zadovoljavajuće. Na sreću, to i dalje nije masovna pojava. Focus radio se ipak trudi da odabere muzičke numere koje su popularne, ali i koje zadovoljavaju osnovne muzičke kriterijume. Na taj način na sebe preuzimamo i edukativnu ulogu podizanja svesti kod naših slušalaca, šta je to kvalitetna muzika, a šta ne.

Hoćete li preći na jutjub platformu i radio emisijama koje se snimaju i objavljuju na jutjubu. U Americi su tako vlasnici dobili novu mlađu publiku.

Internet kao mediji je promovisao veliki broj platformi koji ljudima omogućavaju delovanje u medijskom prostoru lakše nego ikada ranije. Imate puno primera da renomirane televizijske i radio stanice imaju manje pratilaca, a samim tim i slušalaca od pojedinaca koji su na vreme prepoznali momentum na tržištu. Danas sa nekoliko hiljada evra, dobrom idejom i veštinama da napravite dobar i atraktivan sadržaj, imate mogućnost da se takmičite sa kompanijama koje su više desetina godina na tržištu i sa multimilionskim budžetima. Budućnost medija je svakako internet i ko to ne prepozna sada teško da će moći da računa na neki uspeh u budućnosti.

Danijela Stojšin zamenica urednika Informativne redakcije.

Postoji li nešto što izbegavaš da gledaš na našim TV stanicama, i da li bi nešto promenila?

Ne izbegavam apsolutno ništa od sadržaja koji se emituje na televizijskim programima. Naprotiv, volim da ispratim sve. Jutarnji program za početak dana, a onda i razne emisije, bilo da su informativnog ili zabavnog karaktera. Političke emisije su naravno prioritet, ali se nađe prilika i za nešto laganije teme. Smatram da na našim televizijama i generalno medijima fale teme koje su društveno angažovane. Nedostaje zapravo i kvalitet, ali sve je to posledica brzine koja se očekuje od svakog novinara, a i samih medija.

Da li su web portali, odnosno – digitalni magazini, preuzeli primat, ili se kod nas u Srbiji i regionu još uvek kupuju štampana izdanja, na koje su ljudi navikli?

Novine i generalno štampanja izdanja neće nikada prestati da postoje. Ljudi vole naprosto da osete ‘hartiju’ pod prstima, narodski rečeno, a i sam miris papira, kjnige. Kada ovo pričam, polazim od sebe. Iako radim na portalu, jutarnja rutina uključuje obavezno prelistavanje novina, i to mi pričinjava neizmerno zadovoljstvo. Elektronski mediji svakako dominiraju, ali štampani mediji i dalje imaju svoju publiku, koja je velika i koja nikada neće nestati. Takođe smatram da je ciljna grupa potpuno drugačija, publika koja čita novine, neće svakodnevno ulaziti na aplikacije i izlistavati sadržaj koji se nalazi na portalima.

Marija Lekić “Kurir” sektor za social media marketing.

Da li gledaš više domaće TV kanale ili kablovske koji nude i komercijalniji ali i edukativniji sadržaj?

Gledam E!, TLC, HBO, Discovery .. Moja preporuka za emisije je sve što je edukativno i sto salje dobru poruku, smatram da to više može da se pronađe na stranim kanalima nego na domaćim. Što se tiče domaćih kanala, previše su politizovani, prepuni kiča i šunda i zato ih i slabo pratim. Jedino sto bih izdvojila od domacih emisija su – Slagalica, Potera i TLZP- kad se emituje.

Hoćemo iskreno, da li su po tvom mišljenju reality programi dno savremene televizije ili samo neki vid zabave za određenu “publiku?”

Što se tiče rijaliti programa, ja nemam ništa protiv tog koncepta, ali imam protiv reklamiranja p..stitucije, na..manije i nasilja- što je slučaj sa nasim rijaliti programima. Uvela bih da postoji pretplata na rijaliti program, kao što je slučaj u nekim zemljama. Ako želis da gledaš – plati. Tako bismo dosta smanjili uticaj rijalitija na ljude, pogotovo na omladinu koja je najrizičnija grupa. Dovoljno je samo da se setimo kako se Srbija podelila na tim- Kija i tim- Luna i koliko se mržnje tu širilo. Ako uporedimo Kardašijane i Parove- jasno je kolika je razlika u konceptu. Da zaključim, naši rijaliti programi jesu dno dna, najblaže rečeno. Mislim da to više nije ni zabavno, da je narod ozbiljno počeo da se poistovećuje sa tim ljudima i da ih oponaša. Sve mi bude jasno kad vidim koliko su tekstovi o rijaliti učesnicima čitani i komentarisani.

Autor Aleksandar Arsenijević Vivstars.com