Zemun imao svoje Veštice: Gorele su na lomači kao i u Salemu plus Priča o dve Veštice

Kada se govori o Zemunu, mnogi prvo pomisle na kaldrmu, Gardoš i moćni Dunav.

Ali stari Zemun krije i priču koju majke nisu smele da pričaju deci pred spavanje – legendu o Dvema Vešticama.
‎
‎Kažu da se još u vreme kada je Zemun bio granica carstava, u kući blizu današnje Gardoške tvrđave, pojavile dve sestre koje niko ranije nije video.

Bile su visoke, bledunjave, sa dugom kosom boje noći. Niko nije znao odakle su došle, niti šta traže. Ljudi su ih viđali kako pred svitanje silaze ka Dunavu, noseći crne sveće i činije sa nepoznatim biljem.
‎
‎Mnogi ribari zaklinjali su se da su ih gledali kako stoje na sredini obale, baš tamo gde se Dunav širi i gde se spaja sa centralnom Srbijom, pa onda nastavlja dalje kao da odnosi sve tajne koje čuva. Voda je pod njihovim nogama bila mirna, iako su svuda oko njih talasi besneli.
‎
‎Pričalo se da su te dve veštice znale kako da razgovaraju sa senkama predaka. Ako bi im se neko zamerio, njegovo ime bi noću zapisale kredom na kamen pored obale, a do jutra bi kamen bio mokar od krvi ili bi nestao u mulju. Tada bi onaj nesrećnik oboleo ili zauvek nestao.
‎
‎Ali, legenda kaže i nešto drugo. Veštice iz Zemuna nisu bile samo nosioci zla – znale su i da pomognu.

Žene koje nisu mogle da imaju decu odlazile bi na obalu, ostavljale jabuku ili hleb na mestu gde su sestre palile sveće. Ako bi im se molitva uslišila, sledeće proleće bi postajale majke.
‎
‎Danas, kad mesec obasja Dunav i kada se magla spusti sa Gardoša, ljudi kažu da se još uvek mogu videti dva lika kako šetaju obalom.

I da ako zastaneš i pokušaš da ih dozoveš – možeš dobiti odgovor, ali nikada ne znaš da li će biti poklon ili prokletstvo.

Malo je poznato da je i u Zemunu, nekadašnjem pograničnom mestu na obali Dunava, vođen lov na veštice sličan onom u američkom Salemu.

U 17. i 18. veku, dok je Zemun bio pod Habsburškom monarhijom, kružile su priče o ženama koje su optuživane da prizivaju zle duhove i vračaju na obali reke.
‎
‎Zabeleženo je da su pojedine žene optužene za veštičarenje završavale na lomači, a narodna predanja govore da je nekoliko njih spaljeno upravo u Zemunu, na mestu gde su se održavale javne egzekucije.

Kao i u mnogim delovima Evrope, strah, praznoverje i kontrola vlasti pretvarali su se u lov na “drugačije”.
‎
‎Danas se u Zemunu još uvek prepričava legenda o tim spaljenim vešticama, naročito u blizini Gardoša i obale Dunava.

Priča živi kao deo lokalnog folklora, podsećajući da je i Srbija imala svoje “Salem trenutke”.

Autor: A.Arsenijević, S.Vučković Foto/Elan Vivstars