Od ranog detinjstva zanimala me je tehnika, i maštala sam kako imam svoju televizijsku stanicu na kojoj sam i voditeljka, i ona teta koja kuca vesti, i snimateljka… Dok su mama i nana pravile slatko od višanja, ja bih glumila kako radim prilog za emisiju. Nanina stara četka za kosu bila je mikrofon, a maminu papirologiju bih koristila kao da, eto tek, nešto čitam u toj glumi, poput spikerke sa malih ekrana. Omiljena pesma je i dan, danas od Bisere Veletanlić “Zlatni Dan…”

Godinama kasnije, još uvek sam mamina devojčica, koju često savetuje da se čuva zlih teta, jer sam ja njena mala Ivana, koja je povodljiva, ali nešto ne volim da se pojavljujem ispred kamera, a završila sam sve moguće “školice” za produkciju i marketing. Eto, danas sam jedna od onih koja se bavi “novim tehnologijama” ali iza kamera. Slatko od višanja mi je omiljena poslastica, mamin zagrljaj i uteha glavna motivacija, ali nekih zlih teta kao da se ne mogu osloboditi…

Prate me na svakom koraku i magnet sam za takve persone. Kada sam preko konkursa dobila posao iz snova, prvo me je šefica jedne kompanije šikanirala jer nemam radnog iskustva. Kasnije u drugoj firmi, šefici nije odgovarao moj CV bez ijedne mrlje, a ovoj trećoj šefici “pogona” ne odgovora, što me je njen muž zaposlio. Majko, nano moja stara i lepa, znam da nikada ne bih mogla biti sa oženjenim čovekom i ne brinite, to se meni nikada ne može dogoditi.

Nana mi je godinama pričala, kako smo mi žene koje odrastaju bez muške figure, podložnije “trendu” da se zacopamo u starijeg lika. Nana je imala jednog “prevaranta” i nikada se nije oporavila od šoka bračne prevare. Mama je uživala u ljubavi sa tatom, ali mi je nedostajao kada mi je bio najpotrebniji.

Moja drugarica i sestrica, kako sam je zvala, jer sam jedinica koja je u svim prijateljima videla brata ili sestru, je pored mojih najbližih, nešto najsvetlije što sam mogla da pronađem u ovom životu. Hrabrim ja nju, teši ona mene, i tako od školskih dana, sve do ovih ozbiljnijih i poslovnijih. Samiru su zadirkivali zbog imena, a mene, jer sam dete bez oca. Tako smo nas dve bile udruženo jače i dovoljne, da tu istu gomilu nevaspitanih dovedemo u red.

I sada, biram da me okružuju oni koji su napadani jer su posebni i drugačiji, i dobro se snalazim. Možda sam dosadna jer ne volim ni da pijem, niti sam u trendu, zbog toga što prezirem- opijate…

Samirina sestra je upala u vrzino kolo sa oženjenim tipom, koji ju je navukao na sve i svašta. Tu sam bila savetodavac, da je od svega toga “očistim”, ali i svedok, da nikada ne bih tako nešto sebi priredila, pa čuj, nikada, ni zbog ljubavi. Postoji li muškarac koji me može toliko zagrejati, da se ja zbog njegovih poroka upropastim? Takav se nije rodio, niti bih se zadržala pored takvog, ma ni dve sekunde…

Poslodavac je navalentan, u isto vreme miroljubiv i slatkorečiv lik. Zasmejavao me je na poslu, jer nije mogao da napravi najobičniji scenario za jedan projekat, koji mogu i srednjoškolci da urade. Nije mi odgovarao krug svih tih poznatih faca oko mene, jer volim ljude koji su opterećeni jednostavnom načinu životu, a glamur i sva ta lažna blještavila nisu moj faozon… Koliko je slatkorečiv ali i manipulativan, uverila sam se brzo na jednom putovanju.

Navodno je doživeo ljubavni brodolom, pa mi je bukvalno plakao i ridao na krilu, a kada sam rekla, ne brini se, imaš ženu, seti se nje, ona te uvek čeka, kao da je u tom istom krilu, odjednom bila neka druga osoba. Hladna, mračna i kojoj nije uspeo plan za trenutnu patetiku.

Nisam ga nedeljama viđala, ali sam vredno radila na svemu što su drugi poslodavci zakazali. Oformila sam tim ljudi, koji je za kratko vreme počeo da ostvaruje veliki dobit “preduzeću” a moja inovativnost u tom projektu dobila je i nagradu na jednom sajmu…

Najbolji drugari koje sam učila svemu vezano za show biz, upijali su kao sunđer posao, ali i brzo odustali, jer nisu hteli da se okružuje ovim mojim poslodavcima, a ja sam cenila one sa stavom, koji se ne prodaju za popularnost. Da sam barem, i ja mogla da ga pratim u tome, da sam barem pokušala da odem kod mame i nane, i da kažem samoj sebi, odmori se od odmora. Daj sebi slobodne dane, nedelje i godinu dana mira, pa kreni sa svojim inovacijama sama. Ili uspeš, ili padneš pa se sama podigneš.

Poslovni put u glavnom gradu Austrije je sve promenio. Poslodavac mi se “otvorio” i priznao ko je, i šta je zapravo on… Zavisnik, kome je trebala pomoć, i humanista koji je pomagao one koji nemaju. Tako sam poverovala, tako sam ispala glupa.

Počelo je druženje, uveo me je u svet poznatih, i ono što mi nekada nije prijalo, danas me okružuje, jer mislila sam, tako treba, zbog posla, neka, nema veze, i oni su ljudi. Njemu sam odgovarala, jer me nije interesovala materijalna dobit, jer sam i sama situirana, pa sam i njemu postala, neka vrsta motivatora. Kaže, žena ga ne zanima, jer oni nisu godinama u braku, papir se ne računa, jer ih on poslovno povezuje.

Mami i nani sam ga predstavljala kao prijatelja sa posla, i brzo je upijao njihovo ophođenje prema meni, pa se namerno, ili slučajno, i on sam ponašao prema meni, brižno.

Mamio me je slabim tačkama, ili nekom vrstom igre, koju sam mu dopuštala. Mi nismo u toj prvoj godini imali ljubavne odnose, mi smo imali neku platonsku, energetsku vezu.

Migrena me je mučila od malih nogu, i jedini spas, bila je joga. Kaže ON, da ima nekog mag-a, ili šamana, i da on i njegova žena imaju bliske odnose sa njim!? On će mi pomoći, da se rešim nesnosnih bolova… Sećam se, da je na jednoj seansi bila i ona prisutna, i smeškala se gledajući u njega, pa u mene.

Više je nisam ni viđala, ali je jedan septembarski dan izmenio sve oko mene. Postala sam zavisna od njega, hranila sam se njegovom blizinom i okrutnošću. Navadio me je, da ne mogu bez njega. Psihičko na*ilje je mnogo teže od fizičkog, iako su tu negde, u istoj ravni.

Nisam imala prijatelje oko sebe, jer sam samo mislila na njega. Verovala sam mu, iako sam znala da je lažov. Zbog samo dva ljubavna odnosa u krevetu, ja sam čekala i onaj treći, jer sam ga volela. Mama kaže, da sam sebe ubedila da volim nekog drugog, u čiju se on ulogu ubacio, i da ga jednostavno izbacim iz glave. Nije to tako lako.

Dve godine sam provela kod mame i nane i nisam se javljala na telefon, pa sam promenila broj. Osnovala sam svoju kreativnu radionicu , kako sam to tada nazivala i učila sam kreativce sve oko marketinga. To je danas posao bez koga se ne može, a u to vreme nazivali su ga poslom budućnosti. Da se duhovi prošlosti uvek vrate kod žrtve, nepisano je pravilo.

Zazvonio je fiksni telefon i naravno, kao da sam znala, sa druge strane čuo se njegov glas, kako moram doći da se pozdravim sa njim i da njemu nije dobro. Mama je rekla da je to samo kvazi priča jednog manipulatora, a nana, da je svakom čoveku potrebna podrška i pomoć, naročito kada je sam traži.

Dok je ležao i proklinjao sve ljude koji su ga navodno izdali, ja sam se sažalila na ovog divnog čoveka. Kako su mogli da mu se oduže na tako neprofesionalan način, ma evo ja ću sebe žrtvovati poslovno da mu vratim nekadašnje pozicije, a biću tu, da ga podignem. Da oživi. Umesto toga, ja sam danonoćno radila, i iscrpljivala svaki sekund svoje nekadašnje energije.

Njegovi neprijatelji su se bojali mene i mog iskustva u poslu, a njegova još uvek zakonita mi je pretila, da je sve ovo igra, na koju ja nisam spremna, i da je vreme da ispadnem iz svega toga, jer sam ja zamena u moru istih i pređašnjih. Njemu je bilo sve bolje, meni sve zdravstveno lošije.

Htela sam da taj poslednji dan, kada već odlazim daleko i srećna zbog novog posla, proslavimo on i ja, drugarski. Uz čašu vina, i jedan kolač…

Imam svoj poseban ritual kada su sitnice u pitanju. Ljudi, koje obožavam, znaju da volim da im priredim sledeće… Čaša belog vina, za mene naravno voda, i kolač sa višnjicom. Onda idemo u provod i ide Ivana za Ameriku. Nije hteo doći, javila se ona, koja mi je preko telefona rekla da sam bila njihov “fetiš igre” i da sam dobro prošla. Okej, ja sam joj poručila da može da pokupi njene malverzacije koje sam otkrila. Na stolu je sve ostavljeno. Mislim da se čak i zadavila preko telefona i to me je nasmejalo.

Dobro je kod mene, što mogu mnogo da volim, ali i da se ohladim na sekund kada primetim da sam izigrana. Nikome nisam želela nesreću, pa evo ni njima, odnosno njoj. Samo neka se sami izbore sa svojim “fetišima” koje sam ostavila da ih pokupe.

“Srećna sam majka, jer sam uvek želela da imam svoje čedo. Menjam i dalje garderobu i modiram se, pa i mi žene, mlade žene naravno sa četrdeset ne damo na sebe. Družim se sa ljudima koji me vole bez koristi. Ljudi koji su me koristili i zbog kojih sam preležala zapaljenje pluća od ledenih kupanja u bazenu, nisu deo mog interesovanja. Pišem pesme, završavam knjigu -slikovnicu za najmlađe. Mamino slatko od višanja me čeka svake godine. Sneg me miluje i ovog decembra pred sve moguće praznike. Život je lep, sreća je jednostavna a dobrota večna koju vam niko ne može oduzeti niti prekinuti…”

copyright Vivstars.com Svi likovi i događaji su fikcija i umetnička sloboda autora teksta. Zabranjeno preuzimanje bilo koje kolumne sa portala.