Psi i mačke spasioci: Moj lepi narandzasti Cvrčak
Vivstars pokreće serijal kratkih priča o čovekovim najboljim prijateljima.
Cvrčak je trogodišnji mačor. Narandzaste boje, svetlo zelenih okica, voli mleko, najviše granulice ali i salamu.
Voli da spava pored mene, nekada na stolu (bogovski), a u dvorištu je pravi dasa koji čuva svoju teritoriju. Ima svog drugara psa Dzekija i došao je u našu kuću kada nam je bio najpotrebniji – da nas uteši.
Sve je tako bilo do juče, jer je Crvrčka, moju lepu macu iz čistog mira ubio moj komšija. Nemam snimak, kome da ga prijavim, a najžalije mi je, što je maca mučki zadavljena.
Otišao je samo da se prošeta, do teritorije zlokobnog komšije… Gorčina i bes neće vratiti moje mače, ali će priča o njemu ostati za sve ljubitelje ovih životinjica…
Životinje zaista osećaju nekim svojim čulima da su potrebne nama ljudima, i predosete neku situaciju.
Kada sam izgubio člana porodice, mačor se nije danima pomerao sa kućnog praga, i kada god me ugleda zatreperi očima, kao da mi kaže da je sve u redu i da se ne brinem.
Sprijateljio se sa starim psom Dzekijem, sa kojim je najviše voleo da se šeta, i da dremaju na letnjem suncu, a da su životinje zahvalne i nesebične – Cvrčak je to redovno pokazivao Dzekiju.
Donosio mu je “poklon” svake večeri. Sveže uhvaćenog miša, koga položi pored svog drugara da ovaj to jede, ali Dzeki uvek pobegne.
Čitao sam, da su mačke rođeni lovci, i da ovaj gen vuku još iz prastarih vremena, kada su u ogromnim oskudicama svojim vlasnicima donosili plen, a isto tako brinuli i za svoje male mačiće.
Jedno je sigurno, Cvrčak je bio srećan da ima svog pravog i iskrenog druga, koji se i njemu revanširao. Dozvoljavao mu je da pije vodu iz njegove posude, da se međusobno zimi greju, i da mu ujutru pojede ostatak doručka.
Mačor je bio sterilisan, vakcinisan, bezopasan i mnogo je voleo ljude. Svakog je dočekivao i ispraćao. Zašto pojedincima smetaju bezopasne životinje? Da li svojim neljudskim postupcima pokazuju da su prikriveni monstrumi, i da li sve životinje idu u raj kao u crtaćima?
Za Cvrčka to verujem, ali u kosmičku pravdu na ovom surovom svetu za sve one koji seju strah i tugu.
Teško je rastati se na ovaj način od dragog prijatelja, ali ako je za utehu ostalima koje je snašla slična sudbina – koliko do kraja nedelje idem da udomim još nekoliko mačaka. Da Dzeki ima novo društvo a i ja prave i iskrene prijatelje!!! Aleksandar.
copyright: Vivstars.com Zabranjeno preuzimanje tekstova sa ovog portala. Originalno štivo.
Raspala sam se. Drzi se. 🙁