Preporuka Knjiga! Top 5 -Od trilera do prave edukacije
Ove nedelje za Vas imamo izbor Top 5 knjiga, koje smo pročitali i uz koje smo nešto novo naučili. Pravi pisci i još bolji naslovi. Preporučite nam i Vi nešto sa vaše police, ali da nisu “rijaliti književnici ili zatvorske lude sa biografijama o propalim životima.”
Svetski poznati genetičar prof. dr Miodrag Stojković napisao je – roman. Sadržaj nije, kao što bi mnogi očekivali, ono čime se on godinama uspešno bavi – veštačka oplodnja i rađanje dece. Nije ni kloniranje, za šta je on prvi na svetu dobio “dozvolu”. Ne, to je uzbudljiva, dramatična, fascinantna i nepoznata priča o kolonizaciji Srba iz južne Srbije na jug Makedonije, početkom prošlog veka, u čijem vrtlogu se našla i Stojkovićeva porodica. Zato je ovo jedna vrsta autobiografskog romana, sa istorijskom podlogom, vrlo vešto ispletena, uz obilje činjenica i neistraženih sfera života tamošnjih stanovnika. Opisan je ceo jedan vek rađanja, umiranja, ljubavi, ratovanja, trgovine, suživota sa Turcima, Makedoncima, Grcima i Bugarima.
Doktor Stojković je u romanu “Crničani” majstorski isprepleo ljubavne i porodične priče glavnih junaka, autentičnih ličnosti, sve zamke i marifetluke u kojima su se oni našli, sadeći i prodajući biljku duvana, od koje su isključivo živeli. Autor je uspeo da istraži i opiše odnose koji su vladali tridesetih godina između Kraljevine Jugoslavije i Hitlerove Nemačke, prikaže dovitljivost jevrejskih trgovaca, korumpiranost državnih činovnika na obe strane, spremnih na najsvirepije podvale i prevare seljaka iz Beličana (spaljenih, pa preimenovanih u Crničani) i špijunsko-kriminalne operacije. Zato roman u pojedinim delovima odiše elementima najuzbudljivijih trilera. Vrlo verno je dočaran život srpskog seljaka i njegovo snalaženje u tim teškim vremenima, sa bogatstvom likova i njihovih vratolomnih sudbina, navika, jezika, dolazaka, odlazaka… Sve je to iskreno i toplo, puno kolorita i duše, zvuka i melodije. Prava simfonija životu.
Naslov knjige U požaru svetova parafraza je rečenice iz Andrićeve priče „Žena na kamenu“ jer, prema rečima autora ove knjige, najbolje ilustruje Andrićev politički život: „Sagoreti bez ostatka, izgubiti se u opštem požaru svetova kao vatra u vatri.“ Na nekoliko stotina stranica Martens detaljno, i na osnovu temeljnog poznavanja Andrićevog dela, prepiske, arhivske građe i korišćene literature, opisuje Andrićev život od rođenja u Bosni, preko sarajevskog atentata i diplomatske službe u evropskim prestonicama i Trećem rajhu, pa do života u Beogradu pod okupacijom, kada piše dela koja će mu doneti svetsku slavu, a priklanjanje Andrića novoj vlasti posle oslobođenja posebno su intrigantan deo ove iscrpne i pouzdane biografske studije.
„U pitanju je zadivljujuća biografija književnog genija u politički burnom vremenu, koji svoje moćno stvaralačko oruđe nije iskoristio kao patos akcije i oredeljenja nego kao doprinos dostojanstvu velike literature.“ Andreas Brajtenštajn
Ove priče za decu i mlade sa istim zadovoljstvom mogu čitati i odrasli čitaoci, budući da je granica među ovim literarnim žanrovima prilično relativna i fleksibilna. Negujući sopstveni stil i otkrivajući jedan sasvim novi svet, pisac istovremeno povezuje porodičnu povest sa istorijom rodnog mesta tako da možemo govoriti o individualnom i kolektivnom iskustvu, čija je paradigma vezana isključivo za svet detinjstva i prvu mladost. Širok je repertoar tema i motiva – od prve ljubavi, „ranih jada“, školovanja, pa do prvog osećanja detinjeg srama i socijalne razlike među decom i ljudima. I pored svega toga, pisac je pokazao izvanredan smisao za humor i komiku, što predstavlja još jednu značajnu dragocenost u sadržaju i strukturi ovih priča za decu i mlade. Bez obzira na povremene tonove nostalgije i melanholije, u pričama, ipak, provejava vedrina duha, optimizam i čovekoljublje, kao etičke i estetičke konstante koje su naglašene i dominantne. – Prof. dr Milutin Đuričković
Porodica je toplo gnezdo, nasuprot surovom svetu, poručuje Vlahović. Njegovo pripovedanje se odlikuje naivnošću i maštom, ali i nekom blagom setom, koja nije uvek karakteristična za ovaj žanr, što pripovesti čini originalnim. Ova zbirka priča, veoma spretno ulančanih u niz koji povezuju glavni junaci, ravnica kao mesto i okvir za radnju i vreme koje može da bude univerzalno, neodređeno, čini da može da se posmatra i kao roman. Tada bi priče bile poglavlja koja u čitaocima bude duboke emocije, izazivaju osećanja, uzbuđenja i napetost.
Kikinda, Novi Bečej i okolina, to su prostori našeg dečaka, naseljeni dobrim ljudima, likovima oslonjenim na čvrste moralne osnove i dirljivim sećanjima na doživljaje od pre više od pola veka. Aristeotelov pojam mimezis – oponašanje stvarnosti u zbirci Radovana Vlahovića, vodi čitaoce u apoteozu detinjstva, u pravcu izvora zrelosti. Vlahović nije samo ove priče pisao, on ih je proživeo, one su u njemu izazvale jake emocije da bi im se u zrelom dobu ponovo vratio kao uplivu u specifikum vremena i ljudi i lučama dragocenog iskustva. – Prof. dr Slađana Milenković
Izdanje knjige Jevreji u Beogradu (1521-1942) na engleskom jeziku.
Knjiga Jevreji u Beogradu namenjena je svima onima koji žele da saznaju nešto više o tome kako su tokom četiri stotine godina na području Beograda živeli pripadnici jevrejskog naroda, prognani ne samo sa teritorije na kojoj su ponikli, već i iz raznih drugih krajeva sveta. Prolazeći kroz poglavlja ove knjige, čitaoci će se upoznati sa mnogim činjenicama iz svakodnevnog života Jevreja, njihovim običajima i praznicima, kao i sa teškim stradanjima kojima su bili izloženi tokom Drugog svetskog rata.
Neispričane priče o najznačajnijim srpskim umetnicima, ljudima koji su oblikovali vreme od 19. do 21. veka, intimna kazivanja o tome kako su preko svojih leđa prebacivali kilograme slave, izdržali kilometre pohvala i milje uvreda, a ostali da žive zauvek.
U ovoj knjizi su odgovori na mnoga pitanja.
Da li je Isidora Sekulić izmislila da je imala muža i drugu knjigu o Njegošu, kako je Ivo Andrić zbog ljubavne afere za ženom Gustava Krkleca, ili pak sa samim Krklecom, izbačen iz masonske lože, koliko je Miru Stupicu boleo šamar koji je dobila od svoje najveće ljubavi, kako se Pavle Vuisić borio za Čkalju, s kojim nije razgovarao…
Ali i mnoge tajne koje niste znali. O strasti Desanke Maksimović i Oskara Daviča, ludilu Save Šumanovića, ljubavnim avanturama Miloša Crnjanskog, boemiji Danila Kiša i Mike Antića, misterioznoj smrti i tajnom testamentu Milene Pavlović Barili i stepeništu na kojem je nađen Libero Markoni…
O pustolovinama Jovana Dučića, vratolimijama Branislava Nušića, erotskim avanturama Milorada Pavića, bitkama Nadežde Petrović, prvi put objavljenim intimnim pismima Koče Popovića, neponovljim egzibicijama Zorana Radmilovića…
O životima Mire Trailović i Jovana Ćirilova, u kojima nije bilo ručne kočnice, ubistvu brata Meše Selimovića koje je bilo potka za „Derviš i smrt“, čudesnim šetnjama Alekse Šantića bez Emine i izgnanstvu Borislava Pekića…
Serijal knjiga Elene Ferrante, Moja genijalna prijateljica
Anita Damajant, Crveni sator
Haled Hoseini, Hiljadu cudesnih sunaca
Uuuu, odličnooo, može i ovo u redovne rubrike 😉
Bravo, bravissimo! Ja uvijek kažem, ko ne zna šta da pročita i odakle da krene, najbolje je pročitati lektire iz gimnazije. Klasici koji vrijede a onda se otvaraju vrata za naredna štiva.