Pomagao je svima, sebi nije mogao: Dijego Armando Maradona

Foto; Getty, Youtube Pripremila; S. Vučković

Karijeru je počeo u Argentinos juniorsima a zatim je igrao za Boku juniors, Barselonu, Napoli i Sevilju. U klupskoj karijeri najviše uspeha imao je noseći dres Napolija, sa kojim je osvojio dve titule prvaka Italije i jedan Kup UEFA.

U drugom delu igračke karijere Maradona je imao problem sa kokainskom zavisnošću. Kažnjen je sa 15 meseci zabrane igranja fudbala pošto je 1991. bio pozitivan na doping kontroli. Kratko je igrao i za Njuels old bojse da bi profesionalnu igračku karijeru završio 1997, na 37. rođendan i to u dresu Boke juniors. U dresu seniorske reprezentacije Argentine je odigrao 91 utakmicu i postigao 34 gola.

Nastupio je na četiri Svetska prvenstva. Debitantski nastup na Svetskim prvenstvima, zabeležio je 1982. godine u Španiji. Kao kapiten je predvodio reprezentaciju Argentine do titule prvaka sveta 1986. na Mundijalu u Meksiku. Godine 1990, na Mundijalu u Italiji predvodio je Argentinu do još jednog finala, ali je tada trijumfovala Zapadna Nemačka sa 1:0 u meču u Rimu. Četiri godine kasnije igrao je na Mundijalu u Sjedinjenim Američkim Državama, ali je posle dve utakmice poslat kući jer je na doping testu bio pozitivan na efedrin.

U dva navrata je vodio klubove u Argentini kao trener, a onda je 2008. imenovan za selektora reprezentacije te zemlje. Sa funkcije je otišao 2010. pošto je Argentina ispala u četvrtfinalu Svetskog prvenstva u Južnoj Africi. Posle toga je vodio timove u Ujedinjenim Arapskim Emiratima i Meksiku, a potom se vratio u Argentinu da vodi ekipu Himnasije.

Preminuo je 25. novembra 2020. zbog posledica srčanog udara, u 60. godini života.

Dijego je rođen u Avelandi, radničkoj četvrti Buenos Ajresa, kao peto od osmoro dece u porodici Ćitora i Tote Maradona. S obzirom da je rođen u nedelju, danu za fudbal, fudbal mu je, napisaće hroničari, morao biti u krvi. Na Dijegovu karijeru najviše je uticao njegov ujak Kirilo, nekad golman malog kluba Korientes, pravi fudbalski zavisnik.

Fransisko Kornejo, skaut Argentinos jniorsa, prvi je uočio Dijegov talenat. Kornejo je bio zabrinut izgledom sićušnog dečaka, morao je ojačati da bi opstao u fudbalu. Uz dopuštenje roditelja odveo je Dijega lekaru sumnjive reputacije. Kačo Paladino je injekcijama tretirao Dijegove mišiće.

Dana 20. oktobra 1976. (10 dana pre 16. rođendana) Dijego je odigrao svoj prvi susret za seniore Argentios juniorsa. Tada je postao najmlađi prvoligaški fudbaler u istoriji argentinskog fudbala. Usledile su tri godine odličnih nastupa kako za klub tako i za reprezentaciju. U junu 1982. godine Maradona je prešao u Barselonu za tada rekordnih 7,6 miliona dolara iz Boka juniorsa.

Barsa je te godine bitno pojačana i Nemcem Šusterom u okviru 2. kola Kupa evropskih pobednika kupova gostovala na beogradskoj Marakani Crvenoj zvezdi i slavila sa 4:2, a Maradona je postigao dva gola od kojih je drugi bio pravo remek delo kada je lobovao istrčalog golmana Stojanovića posle čega je aplaudirao čitav stadion. U Kataloniji je takođe kratko zadržao, dve godine, postigavši 33 pogotka na nešto manje od 50 susreta – i osvojivši za to vreme Kup kralja, Liga Kup i Superkup Španije.

Kao i mnogo puta kasnije, to mu nije predstavljalo problem da uđe u istoriju. Ostaće upamćen kao prvi igrač ‘Blaugrane’ kome su navijači ljutog rivala Real Madrida aplaudirali na sred Santijago Bernabeua.

“Ja sam Maradona, čovek koji stvara golove, ali i pravi greške. Mogu sve da podnesem, imam dovoljno široka ramena da sve to izdržim i da se borim sa svima” – Diego Armando Maradona

Međutim, već tada je njegov stil igre, ali i temperament u istoj meri, počeo da utiče na njega. Protivnici su ga bukvalno tukli iz nemoći da mu oduzmu loptu ili ga prosto zaustave, dok je kontroverznim ponašanjem van terena dovodio u pitanje svoju profesionalnost. Ali ni to nije moglo da naruši njegovo ogromno, urođeno, fudbalsko znanje, dok se isto ne može reći za hepatitis koji je zaradio, kao i duel sa defanzivcem Atletik Bilbaa Andonijem Gojkočeom – koji mu je divljačkim startom slomio zglob.

U Barseloni je prvi put probao k..in. U klubu svi su sumnjali ali su ćutali jer Maradona je bio prevelika investicija. Za to vreme čak je nastupao u dobro plaćenim reklamama protiv opijata.

Godine 1991. bio je pozitivan na doping kontroli , te je kažnjen sa 15 meseci zabrane igranja. Iste godine, nakon povratka u Argentinu, uhvaćen je zbog posedovanja supstanci. Sudska presuda je glasila – kontrolisan medicinski tretman. 1994. godine ponovo je došao na naslovne stranice nakon što je iz vazdušne puške gađao (i pogodio) jednog novinara.

Pored toga, fudbalskim rečnikom rečeno, izgubio je i utakamicu sa ženom koju je voleo, majkom sina kojeg nikada nije imao hrabrosti da prizna. U januaru 2000, dolazi na Kubu u novom pokušaju izlečenja zavisnosti. Svi raniji pokušaji nisu bili uspešni.

Ostaće upamćen po tituli najboljeg fudbalera 20 veka, titulom koju je podelio sa brazilskim fudbalerom Peleom.

Wiki/Agencije izvor