Pisac Marko Vidojković: “Inspiriše me iznenađujuća količina maloumnika.”
Razgovarao: Aleksandar M. Arsenijević Foto; Privatna arhiva
Zamislimo zemlju u kojoj je pisac i umetnik Marko Vidojković -ministar Kulture!? Teško, jer pravi umetnik ne želi da se “bakće” politikom. Takav je i Vidojković, koji odlično spaja umetnost, satiričnost kroz voditeljski posao a i privilegija je u ovoj “koroni” živeti u vremenima Marka Vidojkovića.
Da si recimo, ministar kulture – koju bi, i da li bi neku emisiju zabranio?
-Nijednu emisiju nikada ne bih zabranio, ali bih svim televizijama ukinuo nacionalnu frekvenciju, pošto u poremećenom sistemu kakav je naš više nije moguće ispravno odrediti ko takvu frekvenciju zaslužuje. Samo kablovska.
Šta te trenutno inspiriše u ovim “nazadnim” vremenima?
-Inspiriše me iznenađujuća količina maloumnika koji žive među nama, a koji su se odali zahvaljujući pandemiji. Evo već osam meseci se čudim koliko psihopata i debila ima u Srbiji, a ne bi trebalo da se čudim, jer se njihov broj savršeno poklapa sa pravcem u kom naša zemlja ide. Ispostavilo se da je reč o bunaru bez dna kad je reč o inspiraciji za korona prozu koju objavljujem na portalu Buka.
Preporuka- umetnost;
-Preporučujem biografiju benda Bad Religion – Do What You Want i autobiografiju gitariste Seks Pistolsa Stiva Džonsa – Lonely Boy. Obe se mogu pazariti na Kindlu.
O piscu: Ukratko.
Završio je Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu. Počeo je sa pisanjem 1998. godine. Priče je objavljivao u mnogobrojnim časopisima i u zbirkama „Projekat Bukovski”, „Podgoričke priče”, „Pričaj mi o ocu”, „Priče o Kosovu” i „Orlovi ponovo lete”.
Godine 2001. je izdao svoj prvi roman „Ples sitnih demona“ u kome opisuje odrastanje šesnaestogodišnjeg pankera. Iste godine je izdao i nastavak romana pod nazivom „Đavo je moj drug“.
Proslavio se romanom „Kandže“ (2004) o građanskim protestima 1996-97. godine.
Roman „Sve crvenkape su iste“, izdat je 2006. godine. Za najbolju knjigu objavljenu u 2006. godini, proglašen je roman Sve crvenkape su iste i nagrađen Vitalovom nagradom za najbolju knjigu. Romani „Kandže” i „Sve crvenkape su iste” prodati su svaki u po više od 20.000 primeraka.
Zatim 2009 izdaje „Hoću da mi se nešto lepo desi odmah“.
Saradnju sa izdavačkom kućom „Samizdat B92″ prekida 2012. godine i prelazi u izdavačku kuću „Rende“, napušta mesto urednika u Plejboju i postaje samostalni umetnik. Sledeću knjigu, „Urednik”, o iskustvu uređivanja časopisa i o Las Vegasu, izdaje za kuću “Laguna” 2014. godine, a zbirku priča „Priče s dijagnozom” objavljuje marta 2015. godine.
Trenutno je, zajedno s Nenadom Kulačinom, voditelj emisije „Dobar loš zao” na RTV Šabac, koja se od 2020. emituje na Nova S. Piše i kolumne na portalu Buka, koje uglavnom izlaze četvrtkom.
Bio je pevač pank sastava On the Run i pevač i basista metal grupe Strap On. Trenutno je gitarista i prateći vokal u Crvenom vetru.
Roman „E baš vam hvala”, objavljen je 23. septembra 2017. Za malo više od jednog meseca došao je na prvo mesto top liste, gde je ostao dvanaest nedelja uzastopce.
Roman je do sad doživeo sedam izdanja. Istovremeno je objavljen u Hrvatskoj, za Jesenski i Turk, gde je bio tri meseca uzastopce među prvih pet na top listama. U toku 2018. godine knjiga će biti prevedena na makedonski jezik, u izdanju Prosvetnog glasa, i slovenački, u izdanju VBZ Ljubljana.
Roman “Đubre” objavljen je 2020, godine.
Izvor Vikipedija
Evo već osam meseci se čudim koliko psihopata i debila ima u Srbiji, a ne bi trebalo da se čudim, jer se njihov broj savršeno poklapa sa pravcem u kom naša zemlja ide. BOG, OTAC Bravo Marko.
Imam sve njegove knjige. Bila zaljubljena u njegov rokerski imidz pre dvadeset godina. 🤪
Obozavanje za ovog coveka. Hvala Viv