Odlazak VELIKE JUGOSLOVENSKE DIVE! Milena Dravić i Dragan Nikolić su ŽIVELI PRAVU LJUBAVNU PRIČU!
Rođena Dorćolka kojoj je Sarajevo bilo talično za prvu filmsku ulogu. Danas nas je napustila PRAVA DIVA JUGOSLEVNESKOG FILMA. Milena Dravić je nakon kraće bolesti preminula noćas u 79.godini. Iza nje će ostati njena NAJLEPŠA LJUBAVNA I ŽIVOTNA ULOGA “Ljubav sa Draganom Nikolićem.”
Na snimanju filma “Kako su se Volele dve Budale” 1971.godine upoznala je Dragana Nikolića. Kako je tada domaća štampa pisala, oni su otišli u Opštinu Vračar i venčali su se. Iako tri godine mlađi od Milene, Dragan je tek kasnije postao poznat učešćem u seriji “Otpisani.”
Malo ko zna da je Milena Dravić 1965.godine odbila da se slika za Američko izdanje Plejboja. Urednici su ipak hteli da objave njene slike i to se i dogodilo sa čuvenom fotografijom na kojoj je glumica u beloj košulji.
– Kad sam joj prišao, imao sam utisak da je devojka iz kraja koju poznajem ceo život. Upravo u tome je njena prava veličina. Osvojila me je svojom neposrednošću i normalnošću – govorio je Nikolić.
U retkim prilikama, kada su javno pričali jedno o drugome, uvek su isticali da im je bračni drug najveća podrška, ali i najstroži kritičar.
„Za brak koji traje četiri decenije može da se nađe više razloga da se on prekine, nego da opstane. Ali, najlakše je nešto preseći i završiti, mnogo je teže boriti se da se brak sačuva. Ponekad i mala svađa može osvežiti dan. Ponekad je potrebno i biti ljubomoran, jer je i to jedan od pokazatelja ljubavi”, rekao je jednom prilikom Dragan.
Velika ljubav dočekala je i starost. Na njihovom primeru mogli smo da se učimo.
– Vreme teče, život prolazi, godine jure, i evo mene pre neko veče sedim, odmaram se. Moga Gage nema evo već godinu dana. A ja sam već nekoliko meseci bolesna. Borim se. Tražim sebi angažman, ponešto pribeležim, telefon zvoni često, izlazim u susret ljudima koliko mogu… S terapeutom radim neophodne vežbe, gledam TV kao nikad dosad, viđam se samo s najbližima. I odjednom, pre neko veče setim se one kese s fotosima iz “Seoba”. Začudo, nešto ne vidim Draganove fotke. Ali tu su Pera Božović, Miki Manojlović, Mira Karanović, Aljoša Vučković, Rade Šerbedžija, Voja Brajović, Vladica Milosavljević, Smoki Samardžić, Izabel Iper, koja je onomad rekla „znate, taj film nikada u mojoj zemlji nije prikazan”, i drugi. Odlučim da ta gomila fotosa ne stoji dalje u toj kesi i počnem da ih klasifikujem da bih im svima dala, podelila, poklonila. Biće to lepa uspomena na Sašu, divne ambijente u kojima su radili, na divne kostime… Svi lepi. Spakovala sam svakome. Kvalitetni, izvanredni fotosi. Eto, oni će imati uspomenu, a ja sam imala jedno uzbudljivo, radno veče. Važno je raditi, raditi raditi…- Sećanja, sećanja… – napisala je početkom marta Milena Dravić.
Legende nikada ne umiru…
Najteze je kad dodjes u neke godine, moje tridesete, pa pocnu da odlaze polako heroji iz detinjstva i rane mladosti…I shvatis koliko je svako od njih uticao na stvaranje tvoje licnosti, neki pomalo, neki mnogo vise…I budes tuzan, onako bas iskreno tuzan…jer ima i za kim da se zali. Ovakva ljudska gromada se ne da zaboraviti…Pocivajte u miru, draga Milena…