Koliko je opasno Atomsko oružje i šta nas je prošlost naučila?

Da li je bilo ko od nas pomislio da će biti opet zveckanje oružja, najave rata, a i najgoreg osećaja – da će neka moćna sila upotrebiti atomsko naoružanje. Svi smo gledali filmove o kraju sveta, o biološkim ratovima utopije, ali šta bi bilo kad bi bilo…

Oružje za masovno uništenje je nuklearna, radiološka, hemijska, biološka ili druga vrsta oružje koje može da uništi i da nanese značajne štete velikom broju ljudi ili prouzrokovati veliku štetu stambenim objektima (npr. zgrade), prirodnim strukturama (npr. planine), ili biosfera.

Termin oružje za masovno uništenje originalno je nastao u vezi sa bom..rdovanjem hemijskim eksplozivima, od Drugog svetskog rata došlo je do porasta naoružanja drugim tehnologijama, kao što su hemijske, biološke, radiološke ili nuklearne.

U istoriji ratovanja, nuklearna oružja korišćena su samo dva puta, oba puta tokom zadnjih dana Drugog svetskog rata. Prvi događaj desio se ujutro 6. avgusta 1945. godine, kada su SAD bacile atomsku bom.u na japanski grad Hirošimu, čije je šifrovano ime bilo Mališa.

Ova naprava je bila napravljena na bazi reakcije nuklearne fisije od uranijuma 235. Fisija znači cepanje nuklearnog jezgra. Drugi događaj odigrao se tri dana kasnije kada je bačena na japanski grad Nagasaki, koji je imao šifrovano ime Debeljko.

Ova razorna naprava je bila napravljena od plutonijuma 239. Fuzija znači spajanje nuklearnog jezgra. Budući da je bila drugačije konstruisana od uranijumske bom.e bačene na Hirošimu, snaga njene eksplozije bila je veća 1,5 puta.

Pretpostavlja se da je 129.000 ljudi poginulo u tim napadima, a da je dva puta više umrlo od direktnih posledica: radijacije, gladi, opekotina itd.

Sedamdeset godina posle napada, ljudi i dalje umiru od posledica atomskih bombi, jer je kod preživelih ustanovljen nadprosečan broj obolelih od raka i visokog krvnog pritiska.

Prva nuklearna oružja proizveo je međunarodni tim tokom Drugog svetskog rata u SAD-u, uključujući veliki broj dislociranih ponajboljih fizičara i naučnika iz središnje Evrope, uz pomoć Ujedinjenog Kraljevstva i Kanade kao deo tajnog projekta nazvanog Menhetn.

Prva proba nuklearnog oružja se desila 16. jula 1945. godine, u državi Novi Meksiko. Test je poznatiji pod nazivom Triniti test.

Dok se u početku oružje razvijalo primarno iz straha da bi ga Nacistička Nemačka mogla prva razviti, ono se kasnije ipak iskoristilo protiv japanskih gradova Hirošime i Nagasakija u avgustu 1945. godine. 

SSSR je svoje prvo nuklearno oružje razvio i testirao 1949. godine. Oni su do tehnologije uspeli da dođu zahvaljujući briljantnim fizičarima, ali i zahvaljujući špijunima. Sovjeti su imali špijune infiltrirane direktno u američke naučne timove. 

Postojala su (najmanje) četiri velika lažna alarma, najskoriji 1995. godine, koji su gotovo doveli do toga da SAD i Rusija počnu lansirati svoje nuklearne bojeve glave kao odmazdu za pretpostavljeni napad. Srećom nisu. I nadamo se da do do toga nikada neće doći.