Kako običan čovek da razume – Šta je to Bitkoin?

Cena bitkoina je danas premašila 62.000 dolara što je istorijska vrednost te kripto valute uoči ulaska na berzu jedne od najvećih kripto kompanija Koinbejz (Coinbase).

Bitkoin se jutros menjao za 62.377 dolara, a vrednost mu je povećana za 114 odsto od početka godine, dok se Vol strit (Wall Street) priprema za ulazak na berzu prve kompanije koja trguje kripto valutama.

“Ovo je važan signal jer ukazuje na to da je sve manje verovatno da će regulatorna tela odlučiti da budu oštrija prema ovom sektoru”, kaže Naem Aslam (Naeem), analitičar kompanije Avatrejd (Avatrade).

Brojni tradicionalni investitori okreću se ovoj prvoj kripto valuti, a velika imena sa Vol strita poput JP Morgan ili Blekrok (BlackRock) sada svojim klijentima nude specijalizovane fondove.

Od oktobra 2020. godine, kada je gigant za onlajn plaćanje Pejpal (Paypal) najavio mogućnost korišćenja kripto valuta na svojoj mreži, cena bitkoina je povećana.

Tadašnja vrednost bitoina je bila oko 15.000 dolara i nije premašila 20.000 dolara. – piše novinska agencija Beta, a mi se pitamo kao i većna vas, šta je taj Bitkoin, ko to koristi, i šta će nam sve to u svetu papirnih novčanica (još uvek), u svetu koronavirusa, i beznađa na siromašnom Balkanskom poluostrvu?

Bitkojne tokom vremena stvaraju korisnici bitkojn mreže, umesto centralne banke, kao u slučaju kod standardnih valuta. To znači da je bitkojn „nepouzdan“ i korisnici ne moraju da veruju u bilo kakav veći autoritet, čak ni međusobno, kako bi njihov novac bio siguran.

Bitkojn nazivaju „kripto-valutom“, jer sistem štiti matematička (kriptografija) umesto centralnog organa.

Decentralizacija takođe znači da različite osobine bitkojna, na primer njegova vrednost u odnosu na druge valute, broj bitkojna u opticaju, stopa inflacije i naknade za transakcije ne mogu biti izmanipulisani od bilo koje pojedinačne osobe ili grupe.

To takođe znači da ne postoji ni organizacija koja štiti korisnike bitkojna i njegovi korisnici sami snose rizike svojih gubitaka. Jedan od glavnih Satošijevih ciljeva prilikom stvaranja bitkoina bio je nezavisnost mreže od bilo kog organa vlasti.

Dizajniran je tako da svaka osoba, posao, kao i svaka mašina koja učestvuje u rudarenju i potvrdama transakcija postane deo prostrane mreže. Čak iako neki deo mreže padne, novac će nastaviti da se kreće. Ovih dana banke znaju praktično sve o svojim klijentima: kreditnu istoriju, adrese, telefonske brojeve, potrošačke navike itd.

Sa bitkoinom je drugačije, jer novčanik ne mora biti vezan ni za jednu ličnu informaciju. Dok neki ljudi jednostavno ne žele da njihove finansije budu praćene ili upravljane od strane bilo kakve vlasti, drugi tvrde da trgovina drogom, terorizam i ostale nelegalne i opasne aktivnosti mogu uspeti u ovoj relativnoj anonimnosti.

Bitkoin mreža obrađuje isplate gotovo trenutno. Potrebno je svega nekoliko minuta da neko na drugoj strani sveta primi novac, dok bankovni transferi zahtevaju dane.

Kad jednom pošaljete BTC nekom, ne postoji način da ga vratite, osim ako primalac želi da vam ih pošalje nazad. Ovo osigurava primanje isplate, što znači da vas onaj sa kojim trgujete ne može prevariti tvrdnjom da nije primio novac.

Bitkoini su dostupni putem različitih razmena, ali se takođe  mogu direktno kupiti na tržištu od drugih ljudi. Mogu se platiti u kešu, kreditnim ili debitnim karticama ili čak nekom drugom kriptovalutom. Pre svega, treba vam BTC novčanik.

Postoje različite opcije, ali one osnovne mogu se svesti na onlajn novčanik i softver novčanik na hardveru vašeg kompjutera. Nijedna opcija nije sasvim bezbedna, hardver se može oštetiti, dok je onlajn novčanik sklon napadu hakera. Postoje i mobilni novčanici, koji su pojednostavljeni zbog ogromnog kapaciteta skladištenja koji je potreban za nošenje čitavog bloka (blokčeina).

To su namenski uređaji koji se zovu hardverski novčanici i papirni novčanici sa dva QR koda koji nisu nigde digitalno uskladišteni, što ih čini imunim na standardne sajber napade i hardverske greške.

Tu je, naravno, i rudarenje. Pre samo nekoliko godina svako sa dovoljno kompaktnim računarom mogao je da rudari BTC, ali to više nije slučaj.

Sve veća popularnost bitkoina, kao i njegov rastući kurs, uzrokovao je da velike kompanije uđu u igru naoružane do zuba specifičnim uređajima za rudarenje, stoga su težina i energija potrebna za rudarenje količine bitkoina vredne truda vrtoglavo skočile. Pored toga, količina bitkoina koja se može izrudariti konstantno i drastično opada.

Industrija platnih kartica obuhvata debitne, kreditne i pripejd kartice, elektonski novčanik, ATM i POS kartice i druge povezane poslove. Sačinjena je od svih organizacija koje čuvaju, obrađuju i prenose podatke o vlasnicima kartica, postoje strogi sigurnosni propisi i većina glavnih brendova kartica je deo toga.

Dok su objedinjena pravila i propisi dobri za velike kompanije, oni baš i ne uzimaju u obzir potrebe svakog pojedinca.Kada koristite BTC, ne treba da pristajete na sigurnosne standarde ove industrije, koji omogućuju ljudima da se odvoje na nova tržišta gde kreditne kartice nisu dostupne ili su nivoi prevara neprihvatljivo visoki.

Kao rezultat, korisnici dobijaju niže provizije, priliku da prošire svoja tržišta i snize svoje administrativne troškove.

Pravna pitanja

Pravni status bitkoina drastično varira od zemlje do zemlje. U nekim se njegovo korišćenje i upotreba podstiče, dok je u drugima nelegalan i zabranjen.

Dosta se brinulo o privlačnosti bitkoina kriminalcima, neke vesti ukazuju da se njegova popularnost u potpunosti oslanja na mogućnost trošenja na nelegalne stvari. Zaista, kada se zloglasno internet crno tržište Silk Road zatvorilo, bitkoinu je instant smanjena vrednost.

Cena bitkoina je imala svoje uspone i padove, prolazeći razne cikluse drastičnih skokova i padova, koje neki nazivaju “mehurima” i krahovima. Tokom svoje istorije BTC je osvajao nove visine, samo da bi održao veliki pad odmah potom. Vrednost mu je nepredvidljiva, drastično i brzo se menja, što može da uzrokuje značajnu finansijsku štetu nesmotrenom investitoru.

Možda jedna od najsigurnijih opcija za skladištenje bitkoina, papirni novčanik u osnovi je dva QR koda, koji se generišu koristeći određenu uslugu. Jedan od njih je javni ključ, adresa koja se može koristiti za prijem BTC-a.

Druga je privatni ključ, pomoću kog možete trošiti bitkoine koji se čuvaju na toj adresi.
CFTC izdala je četiri “Upozorenja o kupcima” za bitkojn i srodne investicije.

U upozorenju iz jula 2018. godine naglašeno je da je trgovina u bilo kojoj kripto valuti često spekulativna, a postoji rizik od krađe od hakovanja i prevare. Savetnik u decembru 2017. upozorio je da su virtualne valute rizične jer:

razmene nisu regulisane ili nadgledane od strane vladine agencije

na razmenama možda nedostaje sistemska zaštita i zaštita korisnika

velike promene cena i “skokovi i padovi”

krađa i hakovanje

manipulacija tržištem

samoupravljanje razmenama

SEC je takođe izdala upozorenja. “Upozorenje za investitore” je u maju 2014. upozorilo da bi investicije koje se tiču bitkojna mogle imati visoku stopu prevare i da bi investitori mogli biti traženi na sajtovima društvenih medija.

Raniji “Upozorenje za investitore” upozorilo je na upotrebu bitkojna u Poncijevim prevarama.

Evropska bankarska uprava izdala je upozorenje u 2013. fokusirajući se na nedostatak regulacije bitkojna, šansu da razmena bude hakovana, nestabilnost cene bitkojna i o opštoj prevari.